• Kako zastiti starije od sajber prevara

    Председник САД Доналд Трамп је указао на перспективу претњи сајбер напада.Технологија има све већу улогу у свакодневном животу, што излаже појединце сајбер нападима.
    Према студији коју у 2012. години урадио Станфорд центар и Фондација САД за индустрију и инвестирање у образовање, старији људи су чешће на мети превараната. Истраживање закључује да су људи преко 65 година су 35% случајева више склони губитку новца на Интернет финансијским преварама у односу на друге. Дакле старије особе су у целом свету више изложене преварама. Испоставило се да су старији људи који живе широм света веома у сличној опасности у врстама сајбер превара.
    Стога, ево неколико сигурносних стандарда посебно формулисаних за старије који користе веб сервис и који могу помоћи у заштити од нараслих претњи...

    1. Старији људи чешће и одмах  поверују у шеме у којима сајбер лопови тврде да су владини званичници. Они циљају на старије људе да би украли личне податке, обично у облику е-мејлова и позива. Понуде жртви посету сајту где траже да им се доставе критични подаци као што су јединствени матични број, бројеви социјалног осигурања,информације о банковном рачуну, личне контакт информације, адресе, телефони и слично. Дакле, будите веома опрезни и ако посумњате одмах напустите такву активност, контактирајте владину агенцију или банку да проверите да ли сте у контакту са правом особом. Пријавите одмах ваше искуство у вези са сајбер пљачком. Већина банака, финансијских институција и владини званичници су већ формирали посебне одељке који се баве таквим случајевима и побринуће се за хватање превараната.

    2. Старије особе све више живе саме. Анкете говоре да криминалци често имају за циљ жртве које су саме и покушавају да их финансијски искористите. Људи који су прошли кроз разводе или су изгубили супружника услед смрти су чешће жртве таквих превара. У таквим случајевима, често, преваранти освоје поверење жртве, убеде их и почињу да воде офф-лине разговоре чекајући тренутак за превару. Не заборавите, ово би могло да вас упропасти у блиској будућности. Банке не подстичу своје клијенте да деле податке о банци или своје личне податке и адресе.

    3. Могућности рада од куће често мами старије особе јер им допунска зарада помаже да плате своје медицинске и друге трошкове. На жалост већина тих понуда за посао је преварантска. У новије време постоје бројни извештаји у којима старије особе плаћају значајне једнократне накнаде за постављање свог онлајн бизниса који обично не материјализују. Такве преваре не само да утичу на њихове новчанике, већ их могу и емоционално сломити.  Дакле, чувајте се таквих превара и будите опрезни. Увек консултујтевашу банку за финансијске трансакције на Интернет мрежи, плаћање рачуна и сл.


    Млађе генерације помозите и оснажите старије особе да уђу у свет Интернета и још више да буду безбедни у сајбер простору. Указивање на опасности које вребају је основни алат да се носе са таквом ситуацијом. Помозите им колико год можете и подсетите се да сви сигурно морамо доћи једног дана до старости!

    =======================================================

    Поштовани житељи трећег доба Београда.Ујединимо се у БЕСПЛАТНОЈ ОСНОВНОЈ ИНТЕРНЕТ ОБУЦИ У САРАДЊИ СА ИНФО ЦЕНТРОМ ЕУ. Покажимо да то можемо!ПРИЈАВЕ И БЛИЖЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ЛИЧНО у ул. Гундулићев Венац 41 од 10 до 13 часова, на мејл Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. и телефоне 063/8012554 и 064/1399030

    =====================================

    NASTAVLJA SE BESPLATNA OSNOVNA INTERNET OBUKA CLANOVA DORCOLIJADE - ZITELJA TRECEGA DOBA

       -INFO CENTAR EVROPSKE UNIJE U SARADNJI SAUDRUZENJEM - BEOGRADSKI POKRET TREĆEG DOBA

                                                                            

    ORGANIZUJE BESPLATNU OBUKU ŽITELJA TRECEGA DOBA ZA KORISCENJE INTERNETA U PROSTORIJAMA EU INFO CENTRA U BEOGRADU

    IZUZETAN INTERES NAJSTARIJIH ŽITELJA BEOGRADA

     

    Prijave novih grupa zainteresovanih zitelja trecega doba za besplatnu osnovnu Internet obuku na tel. 063/8012554 ili 060/8320601 - do popune predvidjenih mesta. Beogradski pokret trećeg doba Dorćolijada, Gundulicev Venac br. 41. radnim danom od 10 do 13 casova.

    PENZIONERI BEOGRADA I DRUGI ŽITELJI TREĆEGA DOBA PREKO 60 GODINA STAROSTI - POKRENIMO SE! UDJIMO LAKO I BESPLATNO U SVET INFORMATIKE.

    ZA UCENJE NE POSTOJE STAROSNE GRANICE. 

    UČESTVUJETE U NASIM AKTIVNOSTIMA IDODJITE NAM SA NOVIM IDEJAMA.

                   

    ==================================================

    21.09.2015

    Predstavljamo Vam člana Dorćolijada, žitelja starogradske opštine i najstarijeg polaznika naše Škole kompjutera za treće doba, gospodina Marinka Vučićevića, dipl. arh. u penziji (88 godina) i Predsednika NVO ’’Ekološki pokret za Srbiju’’ koji se odazavao molbi naseg Glavnog urednika i dao nam kraći intervju:

    Koji je razlog, gospodine Vučićeviću, da ste se uključili u našu Školu kompjutera trećeg doba?

    - Osnovni razlog je što imam svoj sopstveni računar i želim da naučim da se služim sa njim kao što to radi i moja ćerka. Počenjem od nule. Ja i moja porodica smatramo da je dobro da to savladam. Moram to da naučim. Imao sam običnu pisaći mašinu na kojoj sam kucao kroz indigo i sada ću lako da predjem na kompjutersku tastaturu.

    Da li mislite da postoji starosna granica za učenje?

    - Starosna granica za učenje ne postoji. Mislim da za svako učenje ne postoje granice. Kao arhitekta, pored osnovnog znanja iz računarstva, hoću da naučim i da crtam na racunaru, da izradjujem skice i planove kao što to rade i moje mladje kolege.

    Čemu će Vam još služiti kompjuter?

    -  Dugo godina sam bio u Rimu i Milanu, tamo imam puno prijatelja. Služim se italijanskim jezikom i želim sa njima da uspostavim kontakt preko Interneta. Hocu da naučim ono što je najosnovnije da kucam tekstove i da crtam. Želim da pišem i primam mejlove. Želim da koristim SKYPE i da ostvarujem komunikaciju sa inostranstvom.

    Imate li neku poruku za naše sugradjane?

    Rekao sam da za učenje nema granica. Dobro je da ste organizovali osnovnu kompjutersku obuku, a čuo sam da je interes veliki i to je dobro.

    Gospodine Vučićeviću, želimo Vam da što bolje savladate našu Školu kompjutera i da nam redovno dolazite na našu besplatnu informatičku radionicu koju pripremamo

                                 Glavni i odgovorni urednik D. Maksimović
                     

    8.septembar 2015

    ЗАПОЧЕЛА БЕСПЛАТНА ШКОЛА КОМПЈУТЕРА ЗА „ТРЕЋЕ ДОБА“

    Поводом 8. септембра, Међународног дана писмености, градска општина Стари Град и Удружење Дорћолијада организују бесплатну школу компјутератрећег доба.

    Прва група од 10 полазника школе компјутера трећег доба почела је да учи, а план је да, до краја године, обуку прође око 300 пензионера из општине Стари град, рекао је данас, отварајући школу, члан Већа општине Стари град Петар Бојовић.

    Детаљније у Одељку КУЛТУРА - едукација

     ======================================

    4.avgust 2105

    ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА ПИСМЕНОСТИ 8 СЕПТЕМБРА 2015 ГОДИНЕ ДОРЋОЛИЈАДА У САРАДЊИ СА ГРАДСКОМ ОПШТИНОМ СТАРИ ГРАД И НА ИНИЦИЈАТИВУ ЧЛАНА ВЕЋА ОПШТИНЕ ПЕТРА БОЈОВИЋА ПОКРЕЋУ

    БЕСПЛАТНУ ШКОЛУ КОМПЈУТЕРА ТРЕЋЕГ ДОБА

  • Udruženje - Beogradski pokret trećeg doba Dorćolijada je dobrovolјno, nevladino, nestranačko i neprofitno udruženje gradjana zasnovano na slobodi udruživanja radi ostvarivanja utvrđenih cilјeva u oblasti rekreativno sportskih aktivnosti svih doba starosti, pobolјšavanja i razvoja zdravlјa i kulture mladih i starijih generacija i razvoja ekološke kulture.

    Udruženje jeslobodnoorganizovano, sa svojstvom pravnog lica i samostalno je u ostvarivanju svojih cilјeva, a svoju aktivnost ostvaruje u skladu sa Zakonom i Statutom.

    Cilјevi Udruženja su: istraživanje, razvoj, projektovanje, organizacija i realizacija rekreativnih sportskih aktivnosti svih doba starosti, očuvanje i razvoj psihofizičkog zdravlјa i kulture, edukacija u oblasti sporta, zdravlјa i kulture, unapređivanje rekreativne sportske aktivnosti počev od predškolskog uzrasta pa do trećeg doba starosti kao i razvoj ekološke kulture i unapređivanje zaštite životne sredine.

     Beogradski pokret treceg doba Dorcolijada je članica Pokreta trećeg doba Republike Srbije i članica Saveza sportova gradske opštine Stari Grad - Beograd

    RUKOVODSTVO BEOGRADSKOG POKRETA TREĆEG DOBA DORĆOLIJADA

                                                                                                                        

    PREDSEDNIK

    DUŠAN MAKSIMOVIĆ,Prof.                    

    ZAMENIK PREDSEDNIKA -Sportski direktor

    DUŠAN SERDAREVIĆ, Dipl. ing. 

    PODPREDSEDNIK

    LJUBIŠA JEVTIĆ, Prof.

    TEHNIČKI DIREKTOR

    VIDOJE VUKOVIĆ, Ing.

    RUKOVODILAC MEĐUGENERACIJSKE 

    LIKOVNE KOLONIJE

    Prof. Akad, slikar TOMISLAV PETROVIĆ  

    DIREKTOR MEĐUNARODNE SARADNJE

    VELIBOR BOZOVIĆ, Prof.

     

               

    Radi ostvarivanja svojih cilјeva Udruženje naročito:

    1. Organizuje i realizuje sportsko rekreativne aktivnosti, igre, takmičenja, manifestacije, promoviše značaj rekreativnog sporta svih doba starosti i to za predškolski uzrast, za školski uzrast i omladinu, za odrasle, za populaciju trećeg doba starosti i penzionere pobolјšavajući kvalitet njihovog živlјenja sa posebnim akcentom na Međugeneracijsku saradnju.

    2. Organizovanjem aktivnosti obezbeđuje pogled na život iz perspektive gledanja na rekreativne sportske aktivnosti kao na delatnost od posebnog značaja, da svako ima pravo da se bavi sportom, da je rekreativni sport namenjen svim populacijama, da nema nikakvih granica u bavlјenu sportskim aktivnostima radi odmora i rekreacije, unapređenja zdravlјa i razvoja društvenih aktivnosti, opšte kulture i stvaralaštva.

    3. Promoviše značaj sveopšte brige o zdravlјu i kulturi, razvijanju ekološke svesti o zaštiti prirode i životne sredine polazeći od toga da organizovan rekreativni sport podrazumeva i nudi boravak u prirodi, na svežem vazduhu, uz nezagađenu okolinu - zemlјu, vodu i vazduh po ekološkim standardima.

    4. Organizuje i pospešuje Međugeneracijsku saradnju u oblasti rekreativnog sporta, zdravlјa, kulture i stvaralaštva polazeći od toga da svako ima pravo da učestvuje u sportsko rekreativnim aktivnostima koje su dostupne svim populacijama pod jednakim uslovima bez obzira na uzrast, nivo fizičkih sposobnosti, stepen eventualne invalidnosti, pol i druga lična svojstva.

    5. Promoviše organizovanje bavlјenja rekreativnim sportom kao humanom, slobodnom i dobrovolјnom aktivnošću. Stvara uslove, situaciju i ambijent u kome svi učesnici rekreativnih sportskih aktivnosti dobijaju kroz buđenje osećanja sopstvenog identiteta, pobolјšanje zdravlјa i razvoja kulture.

    6. Organizuje, samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama, raznovrsne edukativne programe, radionice i druge oblike edukativnih aktivnosti u oblasti rekreativnog sporta, zaštite zdravlјa, zaštite životne sredine i kulture – uklјučujući organizovanje umetničkih kolonija, izložbi, književnih u drugih susrete sa posebnim kulturnim sadržajima i dr.

    7. Sarađuje sa zainteresovanim strukturama društva radi razvoja sportsko rekretivnih aktivnosti, zdravlјa, kulture i ekologije kao što su državne organizacije i institucije, organi lokalne i gradske uprave, sportski savezi i institucije, društva, klubovi, organizacije, predškolske obrazovno vaspitne ustanove, škole, fakulteti, univerziteti, savezi i udruženja penzionera i druge strukture trećeg doba starosti, savezi i udruženja invalida i dr.

    8. Udruženje je u svojim programskim aktivnostima rekreativnog sporta, zdravlјa, kulture i razvoja ekologije otvoreno za saradnju sa svim zainteresovanima, kako u našoj zemlјi tako i u inostranstvu. S tim u vezi pospešuje i vangraničnu saradnju, saradnju sa našom dijasporom u svetu, sa zemlјama u okruženju, podunavskim zemlјama i svim drugim zainteresovanim zemlјama polazeći od toga da rekreativne sportske aktivnosti, briga o zdravlјu, kulturi i ekologiji nemaju granica.

    9. Prikuplјa i proučava stručnu literaturu u oblasti rekreativnog sporta, zdravlјa, kulture i ekologije, formira odgovarajuću dokumentaciju i sl.

    10. Informiše članove i širu javnost o planiranim, organizovanim i realizovanim programskim aktivnostima putem sredstava javnog informisanja, internog glasila, websajta, i drugih društvenih internet mreža.

       ==============================================================

  •  

    Moc prve zlatne medalje osvojene na Decjemmaratonu Dorcolijade

                           

    Zvezda je rodjena na Dorcolu. Nadamo se da ce ih biti jos. Bajkovitu pricu pripremio je nas clan -publicista Ratko Gajger nakon inervjua sa malim Davidom i njegovim tatom Djordjem. To je prica o znacaju prve zlatne medalje i upornosti koja se uvek isplati...

     

    DAVID – MALI VITEZ PLEMENITOG SRCA

     

                                                                       Foto: Dj. Čolaković

    David Čolaković krajem septembra 2018. puni devet godina, ide u OŠ „Ujedinjene nacije“, odličan je đak sa svim peticama, sjajan je matematičar i voli da crta. Kao hiperaktivno dete puno energije, njegov prvi dodir sa sportom bilo je pikanje fudbala u bakinom dvorištu, u čemu je pokazao veliku umešnost, kao i trkanje sa vršnjacima u kojima je uglavnom bio najbrži. Nije imao ni punih šest godina kada je počeo ozbiljnije da se bavi sportom. S obzirom na okolnosti, prve sportske korake napravio je u „Akademiji fudbala Ivica Ilijev“. Roditelji, majka Sanja i otac Đorđe, doveli su ga tu na prvi trening jer im je teren bio blizu a  tokom leta su treninzi bili besplatni. Gledao je svoje vršnjake kako igraju fudbal ali nije želeo da im se priključi na terenu.Malo uz pomoć trenera, malo svojom voljom, već od drugog treninga David je krenuo sa sportom. Zanimljivo, više je voleo da radi vežbe nego da igra utakmice odmah pokazavši svoj atletski potencijal. Tokom tih nepunih godinu dana imao je i svojih svetlih trenutaka. Pamti akciju kada je na sredini terena petom uposlio svog saigrača da istrči u kontru, kao i akciju kada je sam istrčao u kontru i dao gol. Međutim, tokom zimskog perioda često se razboljevao prekidavši kontinuitet treninga, a onda se desilo još nešto što ga je nateralo da prekine sa fudbalom. Naime, tokom zdravstvenih pregleda za školu Davidu je ustanov- ljen problem sa vidom u vidu astigmatizma i dioptrije. To leto 2016. cela porodica je bila deprimirana jer je David, pored toga što je morao da nosi naočare, morao deo dana da nosi prekriveno jedno oko. Bio je to tezak period.                                                                                                               Te jeseni, nakon polaska u školu, otvorena je sala u naselju gde je sportsko društvo i džudo klub „Sveta Srbija“ napravio svoju ispostavu. To je bila prilika da se David upiše na ovaj borilački sport koji je i njegov otac nekada trenirao. Nije mu bio problem da trenira bez naočara jer vid na daljinu tu nije imao uticaja. Iako još mali i sklon razboljevanju, David je zahvaljujući svojim atletskim sposobnostima brzo napredovao i već početkom naredne godine prvi u svojoj generaciji položio je za žuti pojas i to na veoma dominantan način ali je odlučeno da još ne ide na takmičenja. Pored fizičkih sposobnosti, David je pokazao da ima i jaku volju i upornost, što je demonstrirao na školskom krosu kada se na startu okliznuo zbog mokre staze pa, iako se povredivši, on je nastavio trku koju je završio negde u sredini kolone takmičara.     

    Prelaz na džudo bio je bitan trenutak u Davidovoj sportskoj karijeri ali prava prekretnica desila se nedavno jednog toplog leta. Na manifestaciji „Dorćolijada sporta, zdravlja i kulrture“ na Starom gradu tradicionalno se održava trka „Dečji maraton“.  U ovoj disciplini trči više desetina dece do sedam godina starosti pod motom važno je učestvovati i svi ucesnici u trci dobijaju zlatne medalje. Davidu, koji je trčao zajedno sa mlađim bratom Simeonom, međutim, pravi cilj je bio da pobedi, što je i ostvario. Dobio je svoju prvu medaljuu životu- zlatnu medalju Dorcolijade, koja je za njega značila mnogo više od trofeja. To je bio pravi sportski podsticaj za nove uspehe koji su usledili. 

     

                                                        Foto: Đ. Čolaković

                 Vec neku nedelju kasnije David je sudelovao na novoj zanimljivoj manifestaciji „Sportski dan“ u organiza- ciji Skupštine gradaBeograda. Iako bez takmičenja za medalje, on se oprobao u raznim sportskim disciplinama pokazavši svoj veliki sportski talenat i potencijal: preskakao je kozlić koji je tada prvi put video, pravio je salto u skoku sa odskočne daske, oprobao se i u streljaštvu, tekvondu, boksu, preskakanju prepreka...    Nova takmičarska džudo sezona je počela i već na proleće je u svojoj prvoj borbi na prvenstvu Beograda pokazao da nema tremu i da ima potencijal za daljim napretkom. Slično je bilo i na prvenstvu osnovnih škola gde je ostvario i svoju prvu pobedu i to nad vršnjakom, članom „Crvene zvezde“. Dok je trenirao džudo, David je postao član školske sportske ekipe, sastavljene od najboljih sportista, pripremajući se za takmičenje u poligonima. Tako je osvojio svoju narednu medalju, i to zlatnu, ubedljivom timskom pobedom na opštinskom takmičenju Čukarice. Posle dobrih provera sa jakim protivnicima na međunarodnim džudo turnirima, David je konačno, početkom juna ove godine, došao i do svog prvog zlata u džudou, dominirajući na memorijalnom turniru „Vuk Bojović“ na Kalemegdanu, u okviru manifestacije „Sportska bajka“, u kategoriji starijih poletaraca do 38 kg. To je bila kruna njegove ovogodišnje takmičarske karijere i nagrada za sav trud i treninge.

    Već mnogo krupniji i fizički jači nego proletos, sa oko četiri kilograma više koje je dobio tokom treniranja, od marta do juna, on više nije ni nalik onom „mršavku“ od prošlog leta već pravom džudisti poput onih „velikih“. A naredna sezona je tek pravi sportski izazov jer se u „izlaznom godištu“ za starije poletarce više neće boriti sa starijim godištima od svog već sa vršnjacima sa kojima je već pokazao svoju dominaci- ju. Naš mali junak izborio se sa dečjim bolestima, pa i sa onim ne baš „obaveznim“. Fudbal voli ali problem je vid. Ali naočare mu nisu potrebne za trčanje i džudo. Zahvaljujući plemenitom karakteru svoju snagu i veštinu koristi za ispravne ciljeve. Na ovogodišnjoj manifestaciji „Sportska bajka“ na Kalemegdanu na šaljiv način je demonstrirao nadmoć džudoa kao borilačke veštine u bliskoj borbi sa karateom. Nakon što je jedan vršnjak demonstrirao karate na mlađem bratu Simeonu, koji je tu izvukao deblji kraj, David je takođe probao ovu vrstu „šaljive borbe“. Lako je izblokirao nekoliko karate udaraca dohvativši karatistu u zahvat tehnikom ruke preko ramena i skoro celog odigavši ga umalo bacio na zemlju, zadržavši ga u poslednjem trenutku da se ne bi povredio ali ni ponizio. Jednom prilikom branio je drugara koga su maltretirala petorica vršnjaka. Kada je jednoga od njih „sredio“, ostali su se razbežali. Vršnjacima šalje poruku da manje sede u sobi za ekranom gledajući pa i uključujući se u priloge sa neprikladnim sadržajem već da više vremena provode u prirodi i na sportskom terenu družeći se i razvijajući svoje mentalne i fizičke sposobnosti.               

                                       Foto: Đ. Čolaković                                                                                                           Stav našeg mladog uspešnog sagovornika podržava u intervjuu za Informator Gradske opštine Stari grad direktorka OŠ „Skadarlija“ Mirjana Sloboda: „Vršnjačko nasilje je, nažalost, čest problem u školama a dolazi kao posledica preteranog korišćenja video igrica nasilnog i ostalog neprimerenog sadržaja umesto da slobodno vreme što više provode u igri i druženju sa porodicom i prijateljima. Društvene mreže i telefoni loše utiču na mnoge đake. Poražavajuća je činjenica da danas više od polovine đaka ne ume da potrči, da razgovara...“

                                                                                 Ratko Gajger, publicista, član Dorcolijade

           =======================================




  • Zdravlje...

    U OVOM ODELJKU SMO POKRENULI ŠIROKU TEMATSKU OBLAST - ZDRAVLJE I POZIVAMO VAS DA VAŠIM ISKUSTVIMA, PREDLOZIMA I  SUGESTIJAMA DOPRINESETE DA NAS ŽIVOT, ŽIVOT NAŠIH NAJMILIJIH I ŽIVOT SVIH ŽITELJA NAŠE PLANETE BUDE ŠTO KVALITETNIJI I BOLJI. TAKODJE POZIVAMO LEKARE, SPECIJALISTE I DRUGE STRUNJAKE U OBLASTI PREVENCIJE I LEČENJA, U OBLASTI SPORTSKE MEDICINE, ZDRAVE ISHRANE, REKREATIVNIH AKTIVNOSTI, PSIHOLOGIJE, EKOLOGIJE ITD. DA SE VOLONTERSKI PRIKLJUCE OVOM PROJEKTU.

    PIŠITE NAM NA E-Mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili na adresu BEOGRADSKI POKRET TREĆEG DOBA DORCOLIJADA,

    Gundulicev Venac 41,  11000 Beograd.

                       Urednik Odeljka ZDRAVLJE - Ivana Šarić Veljković 

                           =======================================================

    Zaštita zdravlja

    PREPORUKE SA SAJTA GRADSKOG ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE BEOGRADA

    ZA ZASTITU OD VRUĆINA

    Neke od preporuka su:

    • Rashladite telo i pijte dovolјno tečnosti;
    • Pijte redovno negaziranu običnu ili mineralnu vodu i niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera. Nije preporučlјivo piti jako rashlađene napitke. Samo za osveženje u ustima može se rastopiti jedna ili dve kockice leda. Dehidraciju od vrućina možete izbeći uzimanjem razređenog soka kao što je limunada, i to odrasli svakih 1-2 sata, a deca svakih 15-20 minuta po jednu do dve kašike ili gutlјaj vode. Nemojte čekati osećaj žeđi da biste povećali unos tečnosti, pogotovo kod starijih osoba koje imaju slabiji osećaj žeđi.
    • Izbegavajte boravak na suncu u periodu od 10-17 sati, naročito deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i bolesnici s hroničnim bolestima (mentalne bolesti, dijabetes i dr.)
    • Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je zamotati se u hladne i mokre peškire ili se rashladiti mokrim sunđerom, kupkom za noge, i sl. Deci treba mokre peškire stavlјati na noge i ruke.
    • Nosite laganu, široku i svetlu odeću napravlјenu od prirodnih materijala. Ako idete izvan kuće stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare, a korisna su zaštita od direktnog sunca i kišobrani i lepeza za rashlađivanje vazduha.
    • Koristite laganu postelјinu, po mogućnosti bez jastuka kako bi izbegli akumulaciju toplote od tela.
    • Jedite češće male i što tečnije obroke. Izbegavajte hranu bogatu belančevinama. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, tzv. „smoothie“ ili skuvajte laganu supu, koja će organizmu vratiti izgublјene minerale, vitamine i elektrolite.

    Rashladite svoj dom

    • Nastojte da  rashladite prostor u kome živite. Idealno bi bilo sobnu temperaturu održavati ispod 32°Cdanju, a 24°Cnoću. To je posebno važno za decu, osobe starije od 60 godina ili osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima.
    • Koristite hladniji noćni vazduh da rashladite svoj dom. Ako je moguće, otvorite sve prozore ili podignite roletne tokom noći i ranih jutarnjih sati, kada je spolјašnja temperatura niža.
    • Smanjite količinu toplog vazduha unutar stana ili kuće. Danju zatvorite prozore i spustite roletne, naročito one koji su okrenuti prema suncu. Ugasite sva veštačka svetla i isklјučite što je više moguće električnih uređaja u svom domu.
    • Stavite draperije ili tende na prozore koji dobijaju jutarnje ili poslepodnevno sunce. Rasprostrite mokre peškire da rashladite vazduh u prostoriji. Ne zaboravite da se time povećava vlažnost vazduha.
    • Ako imate klima-uređaj, zatvorite vrata i prozore da ne trošite više energije nego što je potrebno. Podesite temperaturu tako da ne bude niža od 7˚Cod spolјašnje.
    • Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura vazduha iznad 35˚C, neće sprečiti teškoće vezane za velike vrućine. Pomoći će, međutim, bržoj izmeni vazduha kada u večernjim satima cirkulacijom svežeg vazduha rashlađujete svoj dom.
    • Važno je piti dovolјno tečnosti, jer znojenjem gubimo više tečnosti, čime dolazi do dehidracije i povećanog viskoziteta krvi, što može izazvati trombozu, moždani udar (šlog) ili infarkt srca.

    Klonite se vrućine

    • Sklonite se u najhladniju prostoriju svog stana ili kuće.
    • Ako stan ili kuću ne možete držati rashlađenim, provedite dva do tri sata dnevno u hladnom prostoru (npr. u rashlađenoj javnoj zgradi).
    • Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana.
    • Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno raditi, činite to u najhladnije doba dana, što je obično rano ujutro u periodu od 4-7 sati i posle podne nakon 17 sati.
    • Potražite senku.
    • Ne ostavlјajte decu niti životinje u parkiranom vozilu.
    • Redovno koristite sredstva sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu treba posvetiti novorođenčadi i maloj deci. Za njih treba koristiti zaštitna sredstva s najvećim faktorom (>30) i obući ih u laganu odeću koja će ih takođe štititi od UV zraka.
    • Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa.
    • Ako vozite, izbegavajte putovanja u najtoplijem delu dana.

                                        ==============================================

     2016 GODINA

    ЦЕНА ЗДРАВЉА

    Пише Проф. др Горан Белојевић, Редовни професор, хигијенолог, Медицински факултет БУ.

    Слушао сам један мотивациони говор на Стенфорд универзитету непосредно после операције канцера. Говорник је био потпуно уверен да је милионска сума коју је платио за ту операцију била довољна да му спасе живот. Није било тако. Операција  није помогла. Умро је пар година после тог говора у крајњој кахексији. Тада је рекао да жали што сво то своје богатство не може да понесе собом на онај свет. И да све то ништа не вреди у тренутку када је живот у поту на столу животног покера. А да ли би у том тренутку дао све за „чудотворни“ лек против канцера? Верујем да. Па, направио би он као здрав нешто друго, можда још боље. А други живот направити се не може!

    Стварно, колико кошта здравље? Били смо сведоци бројних хуманитарних акција у Србији у којима су скупљане стотине хиљада, милиони евра да би се у иностранству платила операција или лечење, које најчешће ништа није гарантовало. Такозвани пристанак уз обавештеност (informed consent) који сваки пацијент мора да потпише пре било какве процедуре лечења или операције у иностранству подразумева да неуспех у лечењу, укључујући и смрт пацијента, потпуно ослобађа одговорности болницу. А ниједној осигуравајућој компанији не пада на памет да осигурава такву процедуру. И никада никог нисам чуо у Србији да је поставио питање: „На основу којих критеријума је одређено да та и та операција или та и та медицинска процедура у тој и тој иностраној болници кошта рецимо 1.540.000 долара?“ Нико. Само се поставља питање како ће се те паре скупити. Исто се догађа када Министарство здравља из посебног фонда плаћа за лечење ретких болести у иностранству. Цена је та и тачка. Међутим, та цена нема потпору ни у каквом економском закону. Ту нема тржишта, јер здравље је роба која се купује. Здравље нема цену. Слободна погодба. Једина разлика у односу на куповину друге робе је да овде нема гаранције. Купује се виђено.

    Шта чинити? Хуманитарне акције треба усмерити на донирање у фонд Министарства здравља за циљно усавршавање српских лекара у иностранству управо за операције и процедуре за које се сада као готов производ без гаранције плаћају неразумно високе суме. То је много јефтиније. Онда ће српско здравство бити у ситуацији да странцима наплаћује енормне суме за исте те процедуре и интервенције, и то без гаранције. А држављанима Србије та процедура била би плаћена из Фонда здравственог осигурања по вишеструко нижој цени. Усавршавање лекара је изузетно профитабилно улагање. Један од најбољих примера је вештина проф. Мирослава Ђорђевића у операцијама промене полног изгледа. Таква вештина да амерички хирурзи долазе у Дечју клинику у Тиршовој да би од проф. Ђорђевића учили хируршке „цаке“. Други пример је Клиника за кардиоваскуларне болести „Дедиње“. Деценијска пракса слања кардиохирурга ове клинике на усавршавање углавном у САД вишеструко се сада враћа, јер ова клиника остварује значајан девизни прилив од операција на срцу код странаца. 

    У закључку, Србија је  презадужена земља и новца за бацање нема. Зато хитно треба значајне суме из Фонда здравственог осигурања преусмерити на циљно усавршавање лекара у иностранству управо за медицинске процедуре које се сада не обављају у Србији и за које сада морају да се плаћају неразумно високе суме без икакве гаранције. Друга могућност, можда још боља, је да се иностраним лекарима плати колико траже да дођу у Србију и оспособе српске лекаре за те процедуре.

               ==============================================================

    Не против природе - пише Проф. др Горан Белојевић, Хигијенолог - Редовни професор Медицинског факултета БУ

    Medicus curat, natura sanat. Ова основна медицинска парадигма важи од када медицина постоји. Међутим, напредак медицинске науке и технологије доводи у искушење лекаре да најчешће због зараде, прелазе границу која се не сме прећи...

    Читамо најновији извештај СЗО да постоје земље у којима се мења демографска слика код новрођенчади потенцирањем рађања мушке деце, тако што се спроводи вештачки прекид трудноће уколико је плод женског пола.  У лекарским круговима се зна да приватне гинеколошке ординације наплаћују дебело поуздано одређивање пола са једином намером да се трудноћа одржи само ако је плод одређеног, најчешће мушког пола. То је противприродан чин, јер је равнотежа пола основни природни закон одржања врсте. Вештачки абортус је такође противприродан чин, у основи примитиван, не улазећи у разлоге за извршење ове медицинске процедуре, који су најчешће субјективни.

    Други пример је такозвана операција промене пола. У питању је такође противприродан чин. Пол је одређен комбинацијом полних хромозома која је дата зачећем. Никаквом хируршком, ендокринолошком нити психијатријском интервенцијом се пол не може променити, односно комбинација полних хромозома XY (мушко) не може се променити у XX (женско) и обрнуто. Дакле, никаквом медицинском интервенцијом се не може постићи да особа са XY комбинацијом роди дете, нити да особа са XX комбинацијом оплоди жену. Тако ће највероватније остати и за свагда.

    Још један велики проблем је такозвана еутаназија или убиство из милосрђа, да би се прекинула патња или кома. Медицинска наука не треба да прелази границу која је дата основном медицинском парадигмом „Не против природе!“. Природа а не човек одређује када је време за окончање живота. Оригинална Хипократова заклетва има две реченице које се не налазе у модерној верзији: „Никоме нећу, чак и ако ме замоли, преписати смртоносан отров нити ћу му дати савет који може проузроковати његову смрт.Нити ћу дати жени средство за побачај“. Нико није имао право да мења оригиналну Хипократову заклетву без дозволе аутора. То је повреда ауторских права по модерној правној науци, а светогрђе по традицији.

           ==========================================================

    BEOGRADSKI POKRET TREĆEG DOBA DORĆOLIJADA, Gundulicev Venac 41, Beograd

    svakog zadnjeg cetvrtka u mesecu od 11 do 13 casova

    organizuje besplatno MERENJE KRVNOG PRITISAKA

    ============================================

    Daily Mail Izvor:


    ``Osoba koja ce doziveti 135. rodjendan je vec rodjena``. Nasa nesposobnost da u potpunosti sagledamo ideju da su ljuci sve dugovecniji, otezava nam da istinski uzivamo u svim godinama zivota``, kaze jedan naucnik - istrazivac.

    Rudi Vestendorp sa Univerziteta u Kopenhagenu tvrdi da nas način na koji razmišljamo sprečava da dostignemo duboku starost. U knjizi “Growing Older Without Feeling Old: On Vitality and Ageing”, on piše da su već rođeni ljudi koji će doživeti 135. rođendan i da popularna uverenja o penziji i tome šta naša tela mogu, a šta ne mogu da podnesu, predstavljaju zastarela viđenja iz prošlosti.

    “Za sto godina smo prerasli postojeći biološki i društveni poredak i vreme je za novi korak”, smatra on. Vestendorp kaže da treba da zaboravimo na tezu da svako srce može da “otkuca” ograničen broj puta i da se naša tela ne mogu oporaviti.

    “Ne možemo prosto prepisivati recept za življenje koji su nam dali naši roditelji i bake i deke”, kaže on.

              =====================================================

    2015.

    NOVA GENERACIJA ZITELJA TRECEG DOBA

    Iako smo svesni činjenice da ćemo se jednog dana naći u „trećoj životnoj dobi“, obično o tome ne volimo da razmišljamo. Ali, dok se okrenemo stigle „65+“, a tada se susrećemo, vema često, sa nekom vrstom podozrivosti u pogledu psihofizičkih mogućnosti starijih.

    Mediji na zapadu, a i kod nas, preplavljeni su informacijama o sve večem broju penzionera koji opterećuju socijalni sistem, a s druge strane kako osiromašeni žitelji trećega doba moraju raditi u poznim godinama da bi spojili kraj sa krajem. Poruka svega toga glasi: starost je veliki problem.

    Ali to baš i nije tako, bar ako je suditi prema samim žiteljima trećeg doba. Izgleda da se seniori sasvim dobro snalaze iako se o  starosti  raspravlja kao o nekoj smetnji. Po podacima iznetim u nekim naučnim krugovima koji se bave demografskim promenama u društvu, građani od 65 do 85 godina starosti žive mobilnije, zdravije i sadržajnije.

    Današnji „stari“ smatraju da im je zdravlje uglavnom dobro i žele što duže da budu samostalni. Najviše ih je strah da bi mogli da zavise od tuđe nege.

    Na osnovu prikupljenih podataka naučnici su zaključili  da se granica starosti pomerila. Navodi se i podatak da se osobe između 60 i 80 godina osećaju deset godina mlađe, nego što stoji u njihovoj krštenici.

                                 ...........................................................................................

    ZANIMLJIVO: AKTIVNI U TREĆEM DOBU ŽIVE DUŽE

    Davne 1965. godine, grupa psihologa sa Sveučilišta u Bonu provodila je zanimljiva istraživanja o procesu starenja kod ljudi. Iz svih društvenih slojeva odabrali su 222 potpuno zdrava muškarca i žene u starosti od 60 do 70 godina. Svake godine pozvali bi ih na temeljne jednonedeljne psihološke i internističke preglede. Poslednji, sedmi pregled, stotinu još živih odabranika koji je obavljen 1978.g, pokazao je  iznenađujuće dobre rezultate.

    Dotadašnje shvatanje u Nemačkoj, pa poprilično prisutno i kod nas, potkrepljeno dobrim delom sredstvima javnog informisanja, prikazuju  ljude u godinama kao nemoćne osobe koje treba smestiti u staračke domove.

    Ispitivanja su pokazala i da su osobe, koje su duže poživele, pokazivale više zanimanja za svoju okolinu, i da su se bolje znale prilagoditi novim prilikama, da su bile  i u poodmaklim godinama fizički i psihički aktivne, te da su smatrale kako su potrebne društvu i svojoj okolini. Dotadašnji rezulatati su, dakle, pokazivali kako su zdravstveno stanje i briga okoline, a ne broj godina, odlučujući za dobro psihičko zdravlje i inteligenciju starih osoba, a time i fizičko stanje. Lična slika starijih osoba pokazala je da su inteligentni, optimisti, sposobni da se uhvate u koštac sa svim životnim neprilikama i u starosti. Pri tome se redovno događalo da su takve osobe, rešavajući nastale probleme, i dalje „oštrile“ svoje intelektualne sposobnosti i bile trajno u dobroj kondicji.

    Kao što je vreme pokazalo, isto vredi i danas.

                                        ...................................................................................................................

    PLATON:Ако су људи умерени и благородни, онда ни старост није велики терет, ко те врлине 

                                    нема њему је и младост тешка                                                                              ..........................................................................................

    Живи добрим и часним животом. Када остариш моћи ћеш се осврнути ијошједном уживати у животу - Далај Лама  

                                                                                                .......................................................................................... 

    Da li ste znali?

    Šveđanin Arne Larson ušao je u istoriju medicine kao prvi čovek kome je ugrađen još 1958.g posebni elektrostimulator srca, poznat pod nazivom „pacemaker“. On svoju dugovečnost može da zahvali tvornici „Siemens-Elma“- koja je prva u svetu počela da proizvodi spasonosnu spravicu.

                                                                     --------------------------

    Stari grački lekar Hipokrat je, za one koji žele da uvek budu zdravi i da dožive duboku starost, predložio preventivni kratko sročen recept: “ RAD, HRANA, PIĆE, SAN I LJUBAV – SVE PO MALO.“

                                                                                                                  ---------------------------

    Jedinstvena lekovitost penicilina kojeg je otkrio Aleksandar Fleming prvi put je proverena 1941.g. Za svoj rad Fleming je 1944. proglašen, a 1945. je dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

                                                                                                                    __________________

    Poznati ruski biolog I. Mečnikov svojevremeno je tvrdio: „Smrt pre 150. godine života nasilna je smrt!“ Neki sovjetski naučnici ozbiljno su se prihvatili posla da tu tvrdnju praktično i dokažu, ističući kako je prosećan organizam danas sposoban da, uz odgovarajuču negu i potpuno angažovanje „unutrašnjih rezervi“, a uz kontrolu savremene medicine, živi oko 150 godina. Te su untutrašnje rezerve: bavljenje sportom, pravilna ishrana, psihička stabilnost...Da se taj san ostavari treba još mnogo vremena i napora. Neki naučici veruju da će čovek jednog dana, zahvaljujuci razvoju medicine, biti sposoban da poživi čak 250 godina                          

       _________________                                                    

    RADNO ANGAŽOVANJE ZA AUTISTE

    Kod nas se već godinama razmišlja i obećava posao za invalide, socijalno ugrožene i sl.- po posebnim uslovima. Kako nada umire poslednja, nadamo se da će nase drustvo načiniti pomak u tom smeru.

    A, evo šta rade bagatije zemlje. Ovo je ideja koja može da se primenjuje kod raznih vrsta invaliditeta i drugih socijalno ugroženih grupa.

    Evo čime se bavi jedna berlinska savetnička firma koja posreduje između obolelih od autizma i poslodavaca. I to na obostrano zadovoljstvo.

    Oni su često dobro obrazovani i stručni. Razmišljaju logički i analitički, mogu dobro da se koncentrišu i to na zahtevne zadatke koji se često ponavljaju. Precizni su, pedantni i postavljaju sebi visoke standarde kada  je u pitanju kvalitet. Radi se o savršenim radnicima, pogotovo u tehničkim zanimanjima i logično bilo da se poslodavci  za njih otimaju. Ali, nije tako. Radi se o osobama sa autizmom, zapravo sa blažim oblikom tog poremećaja - Aspergerovom sindromu. Od tog poremećaja samo u Nemačkoj boluje oko 250.000 osoba i uprkos gore navedenim sposobnostima, biroi za zapošljavanje ovaj deo stanovništva smatraju radno nesposobnim.

    Osnivač firme na ideju posredovanja izmedju obolelih i poslodavaca došao je iz ličnih razloga. Njegov sin, naime, boluje od Aspergerovog sindroma. Zbog svoje sposobnosti na području analitičkog razmišljanja, radnici sa autizmom su naročito traženi u segmentu kontrole kvaliteta.

    Važnu ulogu u integraciji obolelih od autizma u „normalno“ radno okruženje igraju i tzv. „job-coaches“. Ti stručnjaci se brinu da radno okruženje bude prilagođeno autistima. Isto tako pripremaju radnike u preduzećima na nove kolege.

    Od aktivnog uključenja osoba obolelih od autizma u radni život profitiraju i preduzeća, ali i država za koju svaki zaposleni autista donosi i manje troškove. A jedan od skoro zaposlenih nedavno je izjavio:

    „Sad ustvari imam zakazano kod psihijatra, ali mislim da mi to uopšte nije potrebno. Otkako sam ovde i otkako radim, zaista mi ide dobro.“

    Dakle radno angazovanje obolelih od autizma kako u porodici tako i

    svakom drugom drustvenom okruženju.                                                                                        

    Objavljujemo prvi prilog jednog od nasih urednika:

     ŽIVOT JE LEP?

    U svetu zbog inkontinencije trpi 200 miliona ljudi, od kojih 65 miliona žena sa stresnom urinarnom inkeontinencijom. To je socijalni i higijenski problem koji se  nikako ne smije zanemariti – više od trideset posto žena stariji od 65 godina i deset posto pre  menopauze, žali se na nekontrolisano ispuštanje mokraće. Iako pogađa muškarce, mnogo je češći kod žena.

    Koliko je poznato, u našoj zemlji ima registrovano više od 5000 osoba koje koriste stome kao zamenu za mokraćni mehur ili debelo crevo. Ljudi nerado pričaju o tome,ali produžetkom života, broj se neprestalno povećava. Nažalost i kod mlađih osoba, zbog različitih oboljenja,takodjer se povećava broj, tako da je veoma važno da se o tome otvoreno govori.

    Postoje  priče koje samo život može da napiše, priče koje su neverovatne ali istinite,dirljive,a ipak na kraju imaju lep završetak.

    Ovako počinje priča o našoj sugrađanki MARICI GODA udatoj  Milittelo, u nemačkom časopisu „Wendepunkt“ /časopisu specijalizovanom za osobe sa problemom inkontinencije/, koji je izabrao našu zemljakinju kao posebno redak slučaj žene koja od svoje 47. godine,sada ima 65, nosi stome/kese kao zamenu za bešiku i debelo crevo/.

    A ovako počinje moja priča o njoj i njenoj sudbini, jer je poznajem od njene četrnaeste godine.

    Da nema ovaj zdravstveni problem, njen život je dovoljno zanimljiv za kakav ne baš veseo roman... Sa nepunih dvadeset godina odlučila je da napusti Beograd i pridruži se bratu na radu u gradu Ulmu u Nemačkoj. Posle kratkog vremena zaljubila se u zgodnog  Sicilijanca i ubrzo se udala za njega. Imala je porodicu,posao, troje male dece, ali tu bajka prestaje.. .

    Toni, njen mladi,lepi muž, oboleva od multiple skleroze, bolesti za koju nema leka... On više ne može da privređuje, sa invalidskom penzijom nedovoljnom i za njega samog, vraća se na Siciliju. Brigu o njemu preuzimaju roditelji, ali i penziju.

    Marica ostaje sa troje male dece. Svi problemi padaju na njena pleća. Ali, nije pala u očajanje već je prionula na nekoliko poslova i hrabro prihvatila svoju sudbinu. Trebalo je ishraniti i školovati troje dece, a to nigde na svetu nije lako.

    Nažalost, njenim nevoljama nije kraj, reklo bi se da tek počinju...

    Verovatno još od porođaja,sve češće joj se pojavljuje inkontinencija i ona je morala da se odluči za operaciju.Ali, nestručno urađena operacija donosi još veće probeme. Za vreme operacije presekli su joj tri živca. Maria je sada pod duplom inkontinencijom kako bešike tako i debelog creva.

    Imala je tada samo 36 godina i hrabro nastojala da popravi trenutnu stanje, ali, ni posle 24 operacije izvršene tokom sledećih  12 godina, njeno stanje se nije popravilo. Ostalo je isto ili još i gore.

    Uz sve to ona ne napušta posao jer se boji da će joj zbog teške materijalne situacije država oduzeti decu. Odlučila je da nikom ništa ne govori, već se svakojako dovijala da na poslu i u životu  prikrije svoje stanje i nastavlja sa radom kupujuči vreme najpovoljnije za invalidsku penziju.

    Izdržala je do svoje 47, godine kada iscrpljena od straha da joj se ne dogodi  neprijatnost na poslu ili ulici, umorna od skrivanja isprljanog donjeg veša, više nije mogla da izdrži.

    Pačući, konačno se poverila prijateljici koja ju je odmah odvela kod lekara

    Čim su lekari videli u kakvom je stanju, odmah su joj predložili stome i „oterali „ u invalidsku penziju. Ali, njoj sada više nije bilo važno jer je dobila trku sa vremenom.

    Iako je bila svesna da sa „montiranjem“ stoma njen ljubavni život prestaje, opet je optimizam nije napustio.Želeći da i dalje, uprkos svim nedaćama,ostane lepa i ženstvena, prionula je na kreiranje garderobe za osobe koje kao i ona imaju slične probleme.

    Zaštitila je trideset patenata.

    Ubrzo je pozvana na sajam IENA /sajam inovatora u Nemačkoj/, gde je tom prilikom dobila veliko priznanje i medalju.

    Eto, na kraju, sve se nekako lepo završilo.

    Deca su se u medjuvremenu osamostalila i osnovala svoje porodice. Nije više imala o kome da brine.

    Naša Marica ima tri divna unuka, lepu penziju i sređen život. Živi u lepom stanu sa svojom kucom Lusi, povremeno čuva unuke i neumorno stvara.

    Uobrazila je da će živeti 103 godine jer, kako kaže: „Ja nisam bolesna, samo su mi organi malo „vidljivi“.“ Optimizma ima na pretek, živi normalno,vodi računa o svom zdravlju i smišlja nove kreacije i ideje...  

    Život je lep, zar ne?!

                                                                       Ivana Šarić Veljković

     

  • Zdrava ishrana

    NUTRICIONIZAM

    Nutricionizam ili nauka o ishraniproučava ishranu i njen uticaj na zdravlje čoveka. Glavni uzročnici problema sa telesnom težinom su nedovoljan ili prekomeran unos šećera, masti ili soli, kao i nedovoljna fizička aktivnost. Zato je znacajan pravilan odnos između dnevnog unosa kalorijai preporučene fizičke aktivnosti.

           =======================================================

    Kalorija (kcal)je jedinica kojom se meri energija kroz količinu toplote koju hrana oslobodi u metaboličkom procesu. Energija za radni metabolizam zavisi od vrste, težine i vremena u kojem se rad obavlja. Odrzavanje telesne tezine zavisi od unosa kalorija u organizam, sto se moze kontrolisati prilikom svakodnevne ishrane. Višak hrane se taloži u obliku masti i dovodi do gojaznosti. Kalorijske vrednosti se numerisu na svim namirnicama i tako se moze pratiti njihovo unosenje u organizam.

    Kalorije hranljivih sastojaka:1 g proteina = 4 kcal (kilokalorije); 1 g masti = 9 kcal; 1 g ugljenih hidrata = 4 kcal; 1 g alkohola = 7 kcal; 1g organske kiseline = 3 kcal.

    ZASTO MORAMO DA JEDEMO - Sazvakana hrana unosi se u zeludac, a zatim pretvara u energiju ili koristi za izgradnju organizama. Hrana, dakle, prolazi kroz razlicite faze: varenje, upijanje i metabolizacija (sagorevanje). VARENJE- Hrana mora biti transformisana da bi organizam mogao iskoristiti njene hranljive supstance. Varenjem se ostvaruje taj proces transformacije, koji pocinje u ustima i dovodi do fizickih i hemijskih promena strukture hrane. Cilj varenja je razlaganje osnovnih hranljivih sastojaka (ugljenih hidrata, masti i proteina) u prostije hemijske supstance, koje putem krvotoka hrane celije u organizmu.

    a) Svi ugljeni hidrati se pretvaraju u glukozu.
    b) Sve masti se pretvaraju u glicerin i u masne kiseline.
    c) Svi proteini se pretvaraju u aminokiseline.

    Konacno, u crevnom aparatu dobijamo mesavinu glikoze, glicerina, masnih kiselina i aminokiselina, uz to jos i vitamina i minerala.

    APSORPCIJA (UPIJANJE)

    Upravo preko sluzokoze tankog creva, posebno u njegovim poslednjim naborima, u krvotok prelaze hranljivi sastojci: glikoza, glicerin, masne kiseline, aminokiseline, vitamini, minerali i voda. Tu se odigrava proces kojim organizam regulise apsorpciju hranljivih supstanci.

    METABOLIZACIJA

    Hranljivi sastojci putem krvotoka dolaze do celija organizma gde bivaju upotrebljeni za razlicite telesne funkcije.

    Rast organizma. Prilikom rodjenja dete je tesko oko tri kilograma, do osamnaeste godine ono ce se razviti i bice tesko 60 kilograma. Vecim delom povecanje tezine nastaje upravo uzimanjem hrane. Minerali koji obrazuju skelet (kalcijum i fosfor) i amino-kiseline koje proizilaze iz proteina predstavljaju hranljive sastojke koji najvise doprinose razvoju tela, jer cine osnovnu strukturu organizma. Osim rastenja koje traje samo 18 do 20 godina, postoji stalni proces obnove i zamene odredjenih organskih tkiva: koze, kose, noktiju. Sluzokoza koja oblaze unutrasnjost supljih organa takodje je u procesu neprekidne obnove. Sluzokoza zeluca obnavlja se svaka 2 do 4 dana, sluzokoza materice se u proseku obnavlja svakih 28 dana. Crvena krvna zrnca obnavljaju se svaka 3 meseca.

    Neophodni materijali za tu neprekidnu obnovu delova naseg organizma uzimaju se iz namirnica koje upotrebljavamo svakoga dana u ishrani, a posebno iz minerala i proteina.

    Stvaranje energije. Svim vitalnim procesima potrebna je energija. Zivot je sam po sebi neprekidna potrosnja energije, a hrana je u stvari gorivo koje delimicno snabdeva organizam neophodnom zivotnom energijom.

    Hranljivi sastojci koje organizam koristi kao gorivo i koji sagorevajuci proizvode energiju, poticu iz ugljenih hidrata, masti i proteina.

    Ugljeni hidrati (skrob iz brasna i seceri) su osnovno gorivo naseg tela. To je njihova skoro jedina funkcija. Oni se na kraju pretvaraju u glikozu. Taj proces se odigrava narocito u jetri, koja nakon sagorevanja glikoze, to jest metabolizacije, prizvodi otprilike 4 kalorije po gramu.

    Masne kiseline dobijaju se pri varenju masti. Organizam ih koristi kao bogat izvor energije (oko 9 kalorija po gramu sagorele materije). Visak masnih kiselina, koje organizam nije upotrebio kao gorivo, skladisti se u obliku masnoca.

    Proteini sluze za rast i obnovu organskih tkiva. Visak aminokiselina sagoreva da bi njihova energija bila iskoriscena (4 kalorije po gramu)

           ================================================

    Ishrana je jedan od najvažnijih činilaca koji uslovljavaju dobro ili loše zdravlje i utiče na radnu sposobnost i dužinu ljudskog života. Sve životne namirnice koje sačinjavaju našu hranu ne sadrže podjednako materije koje su potrebne našem organizmu, zbog toga je veoma važno da se hranimo raznovrsno, kombinovanjem belančevina, masti, ugljenih hidrata, minerala, vitamina i vode.

    Prema podacima Nacionalne zdravstvene službe (NHS), muškarci treba da unose 2.500kalorija dnevno da bi održali telesnu težinu, dok žene treba da se drže 2.000 kalorija - razlika je ekvivalentna unosu samo dva jajeta i dve banane.

    Kalorijska tablica

    Sve vrednosti u tablici se odnose na 100g.

    MESO I MESNE PRERAĐEVINE

    Hrana

    Kalorije

    Proteini

    Ugljenohidrati

    Masti

    Bubrezi (teleći)

    121

    15

    1

    6

    Dimljeni kare

    272

    24

    2

    16

    Divlja svinja

    104

    21

    0

    2

    Govedina mršava

    119

    21

    4

    1

    Govedina srednje masna

    155

    20

    1

    8

    Govedina masna

    307

    19

    1

    25

    Govedina jako masna

    410

    14

    0

    39

    Govedina u konzervi

    223

    26

    0

    14

    Goveđi file

    138

    16

    0

    8

    Goveđe meso za gulaš

    155

    21

    0

    8

    Goveđe meso za rolade

    121

    20

    2

    5

    Goveđe meso za supu

    223

    19

    0

    17

    Goveđa jetra

    121

    20

    2

    3

    Virsle (govedina + svinjetina)

    320

    11

    2

    29

    Virsle (pileće)

    258

    13

    7

    20

    Pihrije

    239

    43

    1

    7

    Jagnjeći kotlet

    348

    19

    0

    17

    Jagnjetina mršava

    207

    19

    0

    13

    Jagnjetina srednje masna

    250

    18

    0

    18

    Jagnjetina masna (prsa)

    404

    12

    0

    37

    Jetrena pašteta

    440

    12

    1

    40

    Kobasica (prosečno)

    324

    11

    1

    30

    Konjetina

    98

    18

    1

    2

    Krvavice

    424

    13

    0

    39

    Zec

    135

    18

    0

    7

    Mesni narezak

    424

    12

    4

    40

    Mešano meso, mleveno

    253

    20

    0

    19

    Ovčetina

    246

    13

    0

    24

    Pačetina

    227

    21

    0

    8

    Piletina

    123

    21

    12

    4

    Pileća prsa, bez kože

    110

    23

    0

    1

    Pileći batak bez kože

    119

    21

    0

    4

    Pileći batak s kožom

    161

    20

    0

    9

    Cureca prsa

    111

    25

    0

    1

    Cureca/pileća šunka

    128

    19

    0

    5

    Svinjska lopatica

    269

    19

    0

    23

    Salama, goveđa

    140

    20

    0

    5

    Salama, mortadela

    550

    18

    0

    50

    Salama, parizer

    523

    17

    1

    47

    Salama, cureca/pileća prsa

    197

    16

    1

    14

    Slanina

    605

    8

    0

    60

    Srnetina

    123

    21

    0

    3

    Svinjetina

    345

    18

    0

    27

    Svinjska pečenica

    342

    13

    0

    32

    Svinjska pljeskavica

    342

    14

    2

    31

    Svinjska šnicla

    109

    22

    0

    3

    Svinjski file

    120

    21

    0

    4

    Svinjski kare

    132

    22

    0

    6

    Svinjski kotlet bez kosti

    117

    23

    0

    3

    Slanina

    620

    8

    0

    64

    Šunka

    147

    23

    0

    6

    Šunka dimljena, pršut

    385

    18

    0

    33

    Šunka kuvana

    274

    18

    0

    20

    Teleća jetra

    137

    18

    4

    4

    Teleća plećka

    164

    26

    0

    6

    Teleća rebarca

    177

    26

    0

    8

    Teleći but

    150

    29

    0

    4

    Teleća snicla

    168

    27

    0

    7

    Teletina

    105

    21

    0

    3

    Zečetina

    152

    21

    0

    8

    Zimska kobasica

    455

    13

    0

    45

    RIBA

    Hrana

    Kalorije

    Proteini

    Ugljenohidrati

    Masti

    Bakalar

    76

    17

    0

    1

    Dagnja

    66

    12

    2

    2

    Grgeč

    75

    15

    0

    2

    Haringa

    155

    13

    0

    10

    Inćun

    89

    17

    0

    3

    Jastog

    86

    16

    1

    2

    Jegulja

    209

    9

    1

    18

    Kamenica (ostriga)

    49

    6

    4

    1

    Lignja

    77

    16

    1

    1

    List

    83

    17

    0

    1

    Losos

    217

    20

    0

    14

    Pastrmka

    112

    18

    0

    2

    Račići

    106

    18

    0

    2

    Sardine u ulju

    240

    24

    1

    14

    Smuđ

    323

    21

    0

    16

    Skuša

    195

    19

    0

    12

    Šaran

    65

    10

    0

    3

    Škampi

    91

    17

    0

    2

    Štuka

    85

    17

    0

    2

    Tunj u ulju

    303

    24

    0

    21

    MLEKO I MLEČNE PRERAĐEVINE

    Hrana

    Kalorije

    Proteini

    Ugljenohidrati

    Masti

    Mekani sir

    73

    14

    4

    1

    Polumasni mekani sir

    103

    12

    3

    4

    Masni tvrdi sir

    347

    20

    0

    30

    Mleko (0,9 % masti)

    40

    3

    5

    1

    Mleko (3,2 % masti)

    66

    3

    5

    3

    Mleko, punomasno

    37

    4

    4

    1

    Jogurt (obični)

    40

    4

    5

    4

    Jogurt (3.5% masti)

    71

    4

    5

    4

    Jogurt, voćni

    94

    3

    14

    4

    Pavlaja kisela

    192

    3

    3

    18

    Pavlaka slatka

    317

    3

    2

    32

    Posni sir

    78

    12

    3

    2

    Puding od čokolade

    134

    4

    21

    4

    Sirni namazi (23% masti)

    115

    13

    6

    5

    Topljeni sir (45 % masti)

    386

    14

    6

    24

    Tvrdi sir (45% masti)

    372

    25

    3

    28

    Sveži kravlji sir

    72

    15

    4

    3

    Sir Ementaler

    383

    30

    0

    30

    Sir Gorgonzola

    360

    20

    0

    30

    Sir Gauda

    367

    27

    0

    30

    Sir smolasti

    140

    32

    0

    1

    Sir za topljenje

    272

    16

    0

    24

    Sir Parmezan

    367

    34

    0

    34

    Sir Mozzarella

    227

    20

    0

    17

    Sir od obranog mleka

    234

    18

    1

    19

    JAJA

    Hrana

    Kalorije

    Proteini

    Ugljenohidrati

    Masti

    Celo jaje

    167

    13

    1

    11

    Zumance

    377

    16

    0

    32

    Belance

    54

    17

    1

    0

    Pačje jaje (manje)

    102

    7

    1

    8

    Pačje jaje

    172

    13

    2

    13

    Gušcije jaje

    175

    14

    1

    14

    ŽITARICE, HLEB, PIRINAČ, TESTENINA

    Hrana

    Kalorije

    Proteini

    Ugljenohidrati

    Masti

    Beli hleb

    237

    7

    47

    2

    Crni hleb

    250

    6

    51

    1

    Kornfleks

    355

    5

    80

    1

    Kroasan

    410

    5

    35

    25

    Dvopek

    397

    10

    77

    1

    Griz

    370

    10

    75

    1

    Kolači od samog testa

    314

    7

    39

    13

    Kokice

    376

    13

    72

    4

    Krekeri

    320

    10

    65

    2

    Hleb sa celim zrnevljem

    240

    7

    46

    1

    Hleb za tost

    264

    8

    48

    4

    Kukuruzni hleb

    220

    5

    31

    9

    Kukuruzne pahuljice

    388

    6

    83

    1

    Musli

    371

    11

    68

    6

    Pecivo pšenično

    258

    9

    54

    2

    Pecivo sa žitaricama

    228

    8

    42

    2

    Pogača, lepinja

    265

    8

    55

    1

    Polubeli hleb

    252

    3

    52

    1

    Tost hleb

    370

    10

    75

    5

    Pšenično brašno

    370

    12

    71

    2

    Raženi hleb

    222

    7

    47

    1

    Raženi hleb sa žitaricama

    205

    7

    40

    1

    Raženo brašno

    356

    9

    35

    1

    Pirinac oljušten

    368

    7

    79

    1

    Pirinač neljušten

    371

    7

    75

    2

    Soja u zrnu

    427

    38

    26

    19

    Sojin sir (tofu)

    72

    8

    2

    4

    Špageti bez jaja, kuvani

    152

    5

    32

    1

    Testenina sa jajima

    390

    13

    72

    3

    Tiesto kuvano

    145

    5

    28

    1

    Zobeni hleb

    224

    7

    45

    2

    Zobene pahuljice

    402

    14

    66

    7

    POVRĆE

    Hrana

    Kalorije

    Proteini

    Ugljenohidrati

    Masti

    Artičoke

    23

    1

    5

    0

    Brokole

    33

    3

    4

    0

    Cvekla

    37

    2

    8

    0

    Kupus

    28

    2

    4

    0

    Celer

    38

    2

    7

    0

    Pasulj

    110

    7

    21

    1

    Grašak

    93

    7

    14

    1

    Kelj

    46

    4

    5

    1

    Krastavci

    10

    1

    2

    0

    Krastavci, kiseli

    14

    1

    3

    0

    Keleraba

    24

    2

    4

    0

    Kukuruz

    110

    4

    22

    2

    Kupus, kiseli

    26

    2

    4

    0

    Kupus, slatki

    52

    4

    7

    1

    Luk

    42

    1

    9

    0

    Mahune

    27

    2

    5

    0

    Masline

    140

    1

    2

    10

    Sargarepa

    35

    1

    7

    0

    Paprika

    28

    1

    5

    0

    Patlidžan

    26

    1

    5

    0

    Peršun

    0

    5

    0

    0

    Praziluk

    38

    2

    6

    0

    Prokelj

    30

    4

    4

    1

    Rajčica

    19

    1

    3

    0

    Rotkvice

    13

    1

    2

    0

    Šampinjoni

    24

    3

    3

    0

    Španac

    23

    2

    2

    0

    Tikvice

    18

    2

    2

    1

    Zelena salata

    14

    1

    2

    0

    Zelje

    25

    1

    4

    0

     

    KROMPIR

    Hrana

    Kalorije

    Proteini

    Ugljenohidrati

    Masti

    Čips

    568

    5

    50

    40

    Krompir, kuvani

    85

    2

    19

    0

    Krompir pire

    67

    2

    12

    1

    Kroketi prženi u ulju

    268

    2

    24

    18

    Knedle

    133

    2

    17

    6

    Pomfrit

    270

    4

    34

    12

    Valjušci od krompira

    117

    1

    27

    0

    VOĆE

    Hrana

    Kalorije

    Proteini

    Ugljenohidrati

    Masti

    Ananas

    56

    0

    13

    0

    Avokado

    221

    2

    0

    24

    Banana

    99

    1

    23

    0

    Borovnica

    62

    1

    14

    1

    Breskva

    46

    1

    11

    0

    Dinja

    54

    1

    5

    0

    Grožđe

    70

    1

    16

    0

    Grejp

    42

    1

    10

    0

    Jabuka

    52

    0

    12

    0

    Jagode

    36

    1

    7

    0

    Kikiriki

    603

    23

    13

    53

    Kivi

    55

    1

    11

    1

    Kupine

    44

    1

    6

    1

    Kruška

    55

    0

    12

    0

    Lubenica

    24

    1

    5

    0

    Maline

    40

    1

    8

    0

    Mandarine

    48

    1

    11

    0

    Kajsija

    54

    1

    12

    0

    Naranđa

    54

    1

    9

    0

    Nektarina

    53

    1

    13

    0

    Orasi

    670

    13

    13

    63

    Ribizle (crvene)

    45

    1

    10

    0

    Ribizle (crne)

    63

    1

    14

    0

    Suvo voće

    252

    3

    56

    1

    Šljiva

    58

    1

    14

    0

    Trešnja

    57

    1

    13

    0

    MASNOĆE

    Hrana

    Kalorije

    Proteini

    Ugljenohidrati

    Masti

    Biljna mast

    753

    14

    9

    74

    Majonez

    761

    1

    3

    80

    Majonez light

    341

    1

    6

    35

    Margarin

    720

    0

    0

    81

    Maslac

    755

    1

    0

    83

    Svinjska mast

    900

    0

    0

    100

    Tartar umak

    480

    1

    2

    52

    Ulje laneno

    900

    0

    0

    100

    Ulje maslinovo

    900

    0

    0

    100

    Ulje repino

    900

    0

    0

    100

    Ulje suncokretovo

    928

    0

    0

    100

    ==========================================================

    Belančevine

    Belančevine (proteini) čine osnovu svih živih ćelija : mišići, koža, kosa, ćelije krvi, sva telesna tkiva sastavljena su od belančevina. Stvaraju zaštitne materije koje štite organizam od oboljenja, prenose vodu u organizmu i izvor su energije.

    Sagorevanjem 1 gr belančevina razvija se toplota od 4.1 kalorije.

    U prirodi se nalaze u biljnom i životinjskom svetu, ali se medjusobno razlikuju po vrednosti.

    Glavni izvor belančevina životinjskog porekla su meso i riba, mleko, mlečni proizvodi i jaja. Belančevine životinjskog porekla sadrže bitne sastojke neophodne organizmu i imaju veću biološku vrednost nego belančevine biljnog porekla. Lakše se vare i bolje iskorišćavaju od biljnih b.

    Glavni izvori biljnih belančevina su žitarice i njihovi proizvodi, krompir, mahunarke. Čovek ne može da stvara zalihe belančevina kao što može sa mastima, zato ih je neophodno uzimati svaki dan. Ako se ne uzimaju, telo iskorišćava svoje zalihe belančevina, odnosno belančevine koje su sastavni deo tkiva našeg organizma.

    Nedostatak belančevina prouzrokuje zaostajanje u rastu i razvoju, smanjenje otpornosti organizma prema bolestima, smanjenje crvenih krvnih zrnaca što ima za posledicu malokrvnost, opadanje telesne težine, umora.
    Odrasli trebaju da unose 1 gr belančevina na 1 kg telesne težine, dok deca i 2-3 puta više, kao i trudnice, dojilje, hronični bolesnici, ljudi koji obavljaju težak fizički rad.

    Masti

    U ljudskoj ishrani masti predstavljaju dragocen izvor telesne toplote i energije. Pri svakom radu organizam troši izvesnu količinu energije, a da bi je obnovio čovek treba da unosi masti, belančevine i ugljene hidrate.
    Pri sagorevanju 1 gr masti razvija se energija 9.3 kalorije
    Prirodni izvor masti u biljnom svetu nalazi se u klicama semenki i masnim plodovima (maslinama, orasima). U životinjskom svetu nalazi se u tkivu životinja, u mleku i mlečnim proizvodima i jajima. Masti se teže vare od belančevina i ugljenih hidrata.

    Stvaraju se i iz ugljenih hidrata u slučaju kada se unose u većoj količini nego što nam je potrebna. Masti stavaraju rezerve u organizmu, za razliku od belančevina, pa unošenjem veće količine dolazi do njihovog nagomilavanja u telu i nepoželjne gojaznosti Čovekove potrebe za mastima kreću se oko 60 gr dnevno.Izvesne masti nosioci su i vitamina koji su u njima rastvorljivi ( A i D)Potkožno masno tkivo sprečava suvišno ispuštanje toplote, štiti telo od spoljnjeg pritiska, a belančevine od preteranog trošenja.

    Nedovoljno unošenjemasti dovodi do slabljenja tela prema infekcijama. Kod obavljanje težeg fizičkog rada, masti su veoma dobar energetski materijal i tada ih treba unositi u većim količinama

    Ugljeni hidrati

    Ugljeni hidrati su uglavom sastojci biljnih namirnica dok ih u životinjskim ima u veoma malim količinama.

    Izvori ugljenih hidrata : Glukoza (šećer koji se najbrže resorbuje u organizmu. Ima ga u raznim plodovima i medu.), saharoza (šećer koji je dobijen iz šećerne repe ili trske. Ovaj šećer nije poželjan u većim količinama jer utiče na metabolizam masti), laktoza (mlečni šećer) nalazi se samo u mleku i mlečnim proizvodima. Ovaj šećer se najmanje koristi za stvaranje telesnih masti. Skrob se nalazi u žitima, leguminozama i krompiru. U organizmu se najsporije razlaže.

    Ugljeni hidrati su uglavnom sastavni delovi biljne hrane: Žitarice, odnosno brašno i hleb, krompir, pasulj, grašak, kupus, celer, rotkvice, cvekla, šargarepa, paradajz, boranija, jabuke, kruške, višnje, trešnje, šljive, kajsije i pomorandže.

    Najveći deo energije potrebne za rad dobijamo baš iz ugljenih hidrata. Medju ugljenim hidratima celuloza    (suve šljive) je jedan koji ne može da koristi kao energetski izvor, ali je zato ona dobar regulator rada creva, jer nabubri u procesu varenja, pa svojom povećanom zapreminom vrši mehanički nadražaj na zidove creva.

    Dnevne potrebe čoveka za ugljenim hidratima zavisi od težine posla koju obavljamo, a prosečne se oko 400 gr.Energetske materije, sagorevajući u organizmu, oslobadjaju toplotu koja se meri kalorijama. Jedna kalorija je ona količina toplote koja je potrebna da se jedan kg. vode zagreje za jedan Celzijusov stepen, tzv velika kalorija.

    Vitamini

    Vitamini se nalaze u hrani u malim količinama koje su sasvim dovoljne za pravilan rad organizma, ako se sa njima postupa ispravno. Razni postupci pri preradi , kuvanju, spremanju i konzervisanju hrane mogu uništititivitamine u njoj.

    Dele se na vitamine rastvorljive u vodi (kompleks vitamina B – B1, B2, B6, B12 i vitamin C) i na vitamine rastvorljive u mastima ( A, D, E i K) koji su otporniji prema toploti i dužem stajanju.

    Svaki od njih ima odredjenu ulogu u našem oraganizmu i samim tim ako neki nedostaje počeće simptomi koji upozoravaju na taj nedostatak. Ali isto tako postoji i prekomerni unos vitamina koji takodje ima za posledicu razne poremećaje u organizmu.

    Zbog toga je vrlo bitna umerenost, pa i u vitaminima. Da bismo znali da prepoznamo koji je poremećaj posledica nedostatka kog vitamina upoznaćemo se bliže sa njima.

    Vitamin A

    Održava zdravu kožu, kosu,oči i imunitet.

    Prirodni izvor : najviše džigerica (teleća), riblje ulje, šargarepa, spanać, repa, žumance, hladno cedjeno biljno ulje, krompir, dinja, maslačak, kupus, peršun, breskva, kajsija, šljiva, mlečni proizvodi

    Minimalna količina od 3-5 mg dnevno

    Nedostatak izaziva : slab noćni vid; suvu, grubu ili ispucalu koža; suvu sluzokožu; sporo zarastanje rana, oštećenje nerava, oslabljeno čulo ukusa, sluha i mirisa; nemogućnost znojenja; smanjenu otpornost na respiratorne infekcije

    Prekomerni unos izaziva : mučnine i stomačne tegobe; glavobolju, opadanje kose, kod trudnica – oštećenje ploda
    *Vitamin A se može zagrevati i do 120 stepeni C a da pri tom ne izgubi ništa od svoje vrednosti, ali se gubi dugim kuvanjem, izlaganjem svetlosti, dok se zamrzavanjem ne gubi.

    Vitamini B1, B2, B6,B9, B12

    Svaki ima posebnu ulogu u telu, a u prirodi se obično nalaze zajedno.
    Održava metabolizam i nervne funkcije.

    Prirodni izvor: pivski kvasac, iznutrice, integralne žitarice, riba, pirinač, mahunarke, meso, a u manjim količinama sadrže ih mlečni proizvodi, žumance, krompir i orasi

    Vitamin B1 (aneurin)

    Nalazi se u žitaricama, svom voću i povrću, jedino ga nema u belom brašnu i šećeru. Od značaja je kako za decu tako i za odrasle. Dnevne potrebe su oko 1.5 mg.

    Ovaj vitamin ima značajnu ulogu pri razlaganju ugljenih hidrata, pa pri povećanom unosu ugljenih hidrata povećava se i potreba za B1.

    Nedostatak B1 izaziva bolest pod nazivom beri – beri (oslabljenost srca, živaca, mišića, pojava otoka i preosetljivost) koja je danas retka

    U lakšim slučajevima izaziva umor, razdražljivost, gubitak apetita, bolove u rukama i nogama, lupanje srca.
    Prekomerni unos izaziva nervozu

    *Kod alkoholičara se takodje mogu javiti ovi simptomi jer je kod njih sluzokoža organa za varenje oštećena, te nije u mogućnosti da ga iskoristi.

    Vitamin B2

    Nalazi se u svim biljkama, posebno orasima i klicama žitarica.
    Potpomaže rast ubrzavajući hemijske procese neophodne za iskorišćenje proteina i ugljenih hidrata.
    Dnevne potrebe su od 2 mg
    Nedostatak ovog vitamina izaziva perutanje oko ušiju, nosa i usta; svrab u očima i oticanje kapaka

    Vitamin B6

    Nalazi se u pšeničnim klicama i soji, žitaricama, najviše integralnim, voću, povrću, jajima, mesu i mleku

    Regulišemetabolizam proteina u nervnim tkivima, jetri i koži,
    a takođe učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, i posebno je važan za razvoj imunog sistema, žena u trudnoći i olakšava premenstrualne bolove.
    Nedostatak vitamina B6 izaziva : anemiju, grčeve, kožni osip, nadražen želudac, nervna oštećenja (kod beba), nestabilan hod
    Prekomerni unos izaziva: privremeno oštećenje nerava u rukama, nogama i prstima, ukočenost stopala
    Dnevna potreba u vitaminu B6 za odraslog čoveka je 1-2 miligrama, a veće količine mogu da izazovu toksična oštećenja nerava.

    Vitamin B9 – Folna kiselina

    Neophodna je u trudnoći kako bi plod razvijao pravilno kičmu i lobanju.
    Stvara crvena krvna zrnca, štiti od trovanja hranom, ublažava bolove, pojačava apetit, sprečava anemiju, deluje blagotvorno na kožu
    Prirodni izvori: Lišće zelenog povrća, koštunjavo voće, dinja, kajsija, limun, narandža, bundeva, pasulj, avokado, integralna pšenica, džigerica, crno ražano brašno, testenina, pirinač, jetra, pivski kvasac, šargarepa
    Usled nedostatka može doći do opšte slabosti organizma, lakog zamaranja, razdražljivosti i stomačnih bolova
    *Alkoholičari su potencijalni kandidati za nedostatak ovog vitamina, kao i trudnice, starije osobe i osobe koje pate od anemije

    Vitamin B12

    Ima povoljno dejstvo u lečenju malokrvnosti.

    Nalazi se uglavnom u mesu i jetri, jajima, mleku.
    Dnevne potrebe organizma su oko 2 mg
    Nedostatak prouzrokuje ozbiljne anemije i degeneraciju nervnih vlakana kičmene moždine.

    Ova grupa vitamina je rastvorljiva u vodi ali i otporna na toplotu za razliku od vitamina C. Mora se unositi svakodnevno.

    Vitamin C

    Jača krvne sudove i pomaže bržem zarastanju rana, antioksidans,
    stvara kolagen koji obnavlja telesna tkiva, desni, krvne sudove, kosti, zube, zaceljuje rane, opekotine, snižava holesterol, pomaže apsorpciju gvoždja

    Prirodni izvor: agrumi i većina ostalog voća, brokoli, paprika i većina ostalog povrća

    Dnevne potrebe 50 – 100 mg dok pušači, trudnice, dojilje, pa i ljudi koji obavljaju naporan fizički rad trebaju unositi više

    Nedostatak izaziva : krvarenje desni, gubitak zuba, krvarenje iz nosa, modrice, bolni ili naduti zglobovi, kratak dah, povećanu podložnost infekcijama, sporo zarastanje rana, bolove u mišićima i kožni osip, depresiju
    Prekomerni unos izaziva : grčeve u stomaku

    Vitamin C se gubi na visokim temperaturama i stajanjem na vazduhu, zbog toga limun nikada ne stavljati u vruć čaj, a namirnice kuvati na tihoj vatri što kraće i u poklopljenoj posudi; najbolje je da se povrće bogato vitaminom C kuva na pari, jer se pri kuvanju vitamin C rastvara u vodi i gubi.

    Organizam ne može da stvara zalihe ovog vitamina zato je neophodno da se svakodnevno unosi.

    Vitamin D

    Pravilan razvoj kostiju i zuba
    Prirodni izvor: mleko, maslac, žumance, alge, koštunjavo voće, plava riba, ulje dobijeno iz riblje džigerice, jetra

    Ovaj vitamin se stvara i izlaganjem sunčevoj svetlosti.

    Nedostatak izaziva kod dece: rahitis (slabi mišići, usporen razvoj zuba i meke kosti)* zbog nesposobnosti organizma da apsorbuje minerale bez vitamina D

    Kod odraslih : meke, šupljikave i lako lomljive kosti, tetanija

    Prekomerni unos : kamen u bubregu i stvaranje čvrstog taloga kalcijuma u mekom tkivu (mišići i organi), bol u očima, pospanost

    Vitamin E

    Antioksidant, održava mišićnu funkciju, stvara crvena krvne zrnca,usporava starenje ćelija, izdržljivost, ublažava umor, rastvara ugruške krvi, leči opekotine

    Prirodni izvor biljno ulje, jaja, riba, integralne žitarice, džigerica, sočivo, pasulj, koštunjavo voće, semenke, meso, piletina, grašak, kikiriki

    Nedostatak izaziva nemogućnost apsorbovanja masti, impotenciju, nervne poremećaje, gubitak refleksa

    Otporan je prema toploti, kiseoniku iz vazduha, oksidaciji i UV zracima. Konzervisanjem se gubi oko 65% ovog vitamina. Hladnoćom (zamrzavanjem) se uništava. Oksidiše u užegloj masti, u prisustvu soli olova i gvožđa i u alkalijama.

    Vitamin K

    Pomaže u sprečavanju unutrašnjeg krvarenja i pospešuje pravilno zgrušavanje krvi.

    Prirodni izvor: Kupus, karfiol, lisnato zeleno povrće, žumance, dzigerica, krompir, riblja ulja, alge.
    Proizvode ga crevne bakterije, tako da je nedostatak redak

    Ukoliko se unose prevelike količine ovog vitamina (preko 500 mikrograma dnevno) može se javiti osip po koži, svrab i crvenilo kože. Kao i problemi sa jetrom, ali oni nisu baš uobičajeni.

    Nedostatak izaziva: proliv, krvarenje iz nosa, masnice po telu

    Minerali

    Mineralne materije se nalaze u namirnicama biljnog i životinjskog porekla i njihovo prisustvo u organizmu je od velike važnosti.

    *Natrijum* se u vidu kuhinjske soli nalazi u našem telu u znatnoj količini, a mi je hranom takodje unosimo. Bez soli se mnoge složene radnje u našem telu ne bi mogle odvijati. Ona vezuje za sebe vodu, zbog toga nedostatak soli u organizmu ima za posledice zamor, gubitak apetita, poremećaj u radu nervnog sistema i mišića a takodje i osećaj žedji koji se ne može ugasiti samo vodom, pošto bez soli u organizmu voda se izlučuje iz tela.

    *Hlor* je pratilac Na.
    Organizmu je potreban za stvaranje hlorovodonične kiseline, koja je neophodna u procesu varenja.
    Prirodni izvor : masline Povoljno deluje na : varenje, gipkost, kosu, zube

    Kalcijum odnosi se na šolju punu povrća

    *Kalcijum i Fosfor* se nalaze u integralnim žitaricama, mekinjama, pšeničnim klicama, zelenom povrću, jezgrastim plodovima, mlečnim proizvodima, jajima, spanaću... Potrebnisu za razvoj i rast, a naročito za izgradnju kostiju i zuba, nervnog sistema, zaceljivanje rana, izgradnje antitela, Da bi ove mineralne materije mogle da koriste našem organizmu, moramo uz njih da unesemo i vitamin D, jer on potpomaže taloženju kalcijuma i fosfora u kostima i zubima. Nedostatak usporava rast dece, pravilno razvijanje njihovih kostiju i zuba. Kod odraslih tetaniju, ukočenost, nesanicu, osteoporozu, snižen krvni pritisak, ubrzani rad srca Prekomerni unosmože izazvati kamen u bubregu Dnevne potrebe za odrasle su 0.8 grama, a za decu oko 1 grama.

    Gvoždje je važan sastojak naše krvi. Da bi naše telo snabdelo ćelije kiseonikom iz vazduha potrebna su mu krvna zrnca, u kojima se nalazi gvoždje, jača imunološki sistem. Prirodni izvori sojino brašno, susam, suncokret, žumance, jezgrasti plodovi, pasulj, zob, pečurke, kupus, šargarepa, krompir, jetra, meso, pasulj, orah, sušeno voće, živinsko meso, riba. Nedostatak prouzrokuje: glavobolju, malokrvnost, opadanje kose, zapaljenje oka, čir jezika, izpucale usne, oduzetost udova, nesanicu, vrtoglavicu, bolne menstruacije. Višak može izazivati grčeve u stomaku, zatvor, cirozu jetre

    Bakar stvara kolagen koji obnavlja telesna tkiva, desni, krvne sudove, kosti, zube, zaceljuje rane, opekotine, snižava holesterol, pomaže apsorpciju gvoždja, neophodan je za sintezu hemoglobina. Prirodni izvor su: džigerica, bubrezi, banane, mahunarke, grašak, šljive, integralna pšenica, pečurke, žumance Nedostatak prouzrokuje: depigmentaciju kože i kose, opadanje kose, anemiju, zujanje u ušima, nervne poremećaje, ukočenost, smanjenu koncentraciju, razdražljivost, osteoporozu, povišen krvni pritisak, proširene vene, zadržavanje vode u organizmu. Višak bakra može izazvati glavobolju

    Cinkučestvuje u preko 200 enzimskih reakcija u organizmu. Neophodan je za ćelijsku deobu, rast tkiva, ćelijskih membrana, učestvuje u stvaranju vezivnog tkiva, zuba, kostiju, noktiju, kose i kože i utiče na delovanje hormona rasta, formiranje antitela, leukocita, štitne žlezde i funkcionisanje hormona, normalan razvoj muških polnih hormona i rad prostate, funkcionisanje znojnih žlezda, aktiviranju lokalnih hormona, stvaranju proteina koji vezuje vitamin A, kontrolu zapaljenskih procesa i regeneraciju tkiva. Esencijalan i za normalan rast i razvoj fetusa i za proizvodnju mleka u toku laktacije. Cink je neophodan i za očuvanje vida, čula ukusa i mirisa. Uključen je u stvaranje hlorovodonične kiseline u stomaku, kontrakcije mišića i detoksifikaciji od alkohola. Bogati cinkom su jetra, školjke, ostrige, meso, riba, tvrdi sir, lešnik, jaja i zrnevlje. Nedostatakprouzrokuje opadanje kose, slabiji vid, ekceme na licu, akne, oslabljeno čulo ukusa i mirisa, nervne poremećaje, slab razvoj umnih sposobnosti, nervozu, povišen krvni pritisak nesanicu, osteoporoza, depresiju

    Jod - Neophodanje za rast i razvoj svih organa, posebno mozga, reproduktivnih organa, nervnog sistema, kostiju, kože, kose, noktiju i zuba, štitne žlezde. Prirodni izvori crni luk, mleko i mlečni proizvodi, morska riba i plodovi mora. Nedostatak prouzrokuje nervne poremećaje, pospanost, gojaznost. Kod dece slab razvoj umnih sposobnosti. Višak joda može izazvati glavobolju, grčeve u stomaku

    Kalijumreguliše metabolizam vode i soli unutar ćelije, kiselo-baznu ravnotežu, normalizuje rad srca, pretvara šećer iz krvi u glikogen, utiče na nervnoi sistem, unutrašnje organa, srca, bubrega, kože, reguliše krvni pritisak
    Prirodni izvor: Agrumi, dinja, paradajz, jabukovo sirće, salata, nana, suncokret, suve kajsije, banane, krompir
    Nedostatak prouzrokuje : paraliza, tetanija, pospanost, povišen krvni pritisak, srčana aritmija, dijareju
    Višak izaziva:snižen krvni pritisak.

    Magnezijum - Važan je za aktivaciju mišićne koncentracijekontrakcije krvnih sudova, doprinosi ravnoteži kalcijuma u organizmu , detoksikaciju organizma, strukturu kostiju, zuba, jonski transport, magnezijum je uključen u prenosu nervnog impulsa. Prirodni izvor : Smokve, limun, grejpfrut, kukuruz, badem, jabuke, semenke, jezgrasti plodovi, tamno zeleno povrće, meso, pasulj, kukuruz, voda, pšenične klice. Nedostatak prouzrokuje : migrene, opadanje kose, “petljanje jezikom“, otekle desni, nervne poremećaje, drhtavicu, nestabilan hod, nervozu, nesanicu, depresiju, vrtoglavicu, povišen krvni pritisak, srčana aritmija, astma. Višak može izazvati zadržavanje vode u organizmu.

    Dnevne potrebe oko 300 mg, sportisti i osobe koje se bave težim fizičkim aktivnostima 500 mg

    Selen - Važan je za rast i zdravlje kose i kože. Selen ima ulogu u održavanju otpornosti organizma na razne bolesti. Selen je uključen u očuvanju normalne funkcije jetre, sintezu proteina i zaštitu organizma od toksičnih minerala. Stvara muške reproduktivne kapacitete i održava zdavlje očiju, kose i kože. Prirodni izvor - Mekinje, pšenične klice, crni luk, paradajz, prokelj, brazilski orah, sočivo Nedostatak prouzrokuje kataraktu, loše raspoloženje, depresiju, povišen krvni pritisak, srčana aritmiju, astmu. Višak može izazvati opadanje kose, neprijatan zadah, karijes, nervne poremećaje, paralizu

    Mangan je neophodan za rast i održavanje nervnog sistema, razvoj i održavanje kostiju i zglobova, funkciju ženskih polnih hormona i tiroidnih hormona. Prirodni izvori cerealije, spanać, hleb od integralnog brašna, orah, voće, povrće sa tamno zelenim listovima (kelj, brokoli...), celer, čaj, jetra, pšenične mekinje, nepolirani pirinač, badem, heljda, sočivo, grašak,šargarepa, suvo grožđe, suva šljiva. Nedostatak prouzrokuje slab rast kose, slepilo, paralizu, epilepsiju, drhtavi hod. Prekomerni unos može izazvati nervne poremećaje, nesanicu, agresivnost, vrtoglavicu

    Aditivi

    Aditivi su supstance koje se prirodno ne nalaze u hrani, nego se u prehrambenoj industriji dodaju u nju zbog poboljšanja ukusa, boje, mirisa i konzerviranja. Označavaju se velikim slovom E i trocifrenim brojem.Da bi se namirnice duže održale i da se ne bi kvarile, u njih se dodaju konzervansi. Neki od njih su izuzetno opasni po zdravlje, i zato je najbolje proveriti na deklaraciji koje aditive proizvod sadrži. Limunska kiselina, so, šećer, soda bikarbona takodje spadaju u aditive. Vršena su ispitivanja, i na osnovu toga odredjena je količina aditiva koja se sme unositi, odnosno odredjen dnevni unos, koji se sme konzumirati bez posledica. Na pozitivnoj listi se nalazi 314 E aditiva, ali postoje neki koje valja izbegavati. Nitrati su štetni.

    Kancerogeni aditiviE – 131, E – 142, E – 210, E – 211, E – 212, E – 213, E – 215, E – 216, E – 217

    Opasni aditiviE – 102, 104, 110, 120, 124, 127, 171, 173, 180, 241

    Zabranjeni aditiviE – 103, 105, 111, 121, 125, 126, 130

    Aditivi koji utiču na razna oboljenja unutrašnjih organaE - 221, 222, 223, 224, 226, 230, 231, 232, 250, 251, 311, 312, 320, 321, 338, 341,407, 450, 462, 463

    E – 213 je izuzetno opasan i zabranjen

    Limunska kiselina E – 330
    Vinska kiselina E - 334
    Fosforna kiselina E - 338
    Borna kiselina E – 284
    Jabučna kiselina E – 296
    Saharin E – 954

    Stabilizatori nalaze se u mesnim preradjevinama
    E - 450 Dinatrijev difosfat
    E - 451 Pentanatrijev trifosfat
    mogu prouzrokovati probleme sa varenjem

     

     

  • ...

  • 14. DECEMBAR 2015

     ДОРЋОЛИЈАДА  ОРГАНИЗОВАЛA МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКЕ  ИНФОРМАТИЧКЕ  ИГРЕ

    Петочлана екипа „трећег доба“ и петочлана екипа ученика ОШ „Михајло Петровић Алас“ такмичили се у брзом куцању СМС порука, проналажењу података на интернет претраживачима, познавању  обраде текста у ворду и прављењу селфија

    ТВ ПИНК - Интервју пред такмичење:

    https://www.youtube.com/watch?v=JLw2hTEtJmU

    TELEGRAF - Изванредна репортажа са такмичења:

    https://www.youtube.com/watch?v=VPrEEGQMpzc

    Beogradska hronika reportaza sa lica mesta

    https://www.youtube.com/watch?v=D8Qza1GNkUQ

    СТУДИО Б - ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ - Интервју учесника:

    https://www.youtube.com/watch?v=BvzuXcyUFRM

    Заслужена победа младих резултатом 3:1. Такмичење је било отворено за јавност и изванредно посећено. Обе екипе су бодрене бучним овацијама.Честитамо екипама на сјајној борби, великом залагању,доприносуи укупно створеној атмосфери уз дружење  и музику.

    Организациони одбор и оцењивачки жири једносгласно су се сложили да су у овој игри сви победили и заслужено освојили златне медаље.

                                              ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

    Међугенерацијске информатичке игре су круна  четворомесечног пројекта ширења информатичке писмености међу житељима трећег доба. Бесплатне курсеве основне обуке на рачунару похађало је око 300 наших суграђана.

    Обука  је покренута поводом Међународног дана писмености 8. септембра 2015 годинео на иницијативу члана општинског већа Старога Града Петра Бојовића. Програм је обухватао обраду текста, употребу интернета, коришћење мејла, скајпа и друштвених мрежа.

    МОЈА ТВ - Репортажа са обуке:

    https://www.youtube.com/watch?v=FpxUZzyvkmg

    Догађај је изазвао велику медијску пажњу и бројну подршку суграђана како директну тако и преко друштвених мрежа.

    Удружење Дорћолијада овом приликом захваљује свим полазницима Школе компјутера трећега доба -учесницима првих Међугенерацијских информатичких игара, ученицима Основне школе ``Михаило Петровић Алас``,посебно медијима који су се одазвали овом позиву - Моја ТВ - репортажа са обуке, ТВ Коперникус - интервју, Телеграф - врхунска репортажа са такмичења, ТВ Пинк - интервју, РТС - Београдска хроника - репортажа-интервју, ТВ студио Б - Јутарњи програм - интервју учесника, Радио Београд - интервју и другима који су пренели догађај на својим порталима као што су ТВ N-1, B-92 и др., као и друштвеним мрежама у земљи и иностранству,затимсвојим члановимаи свима присутним београђанима на овој манифестацији који су је увеличали,посетиоцима Вебсајта www.dorcolijada.com и суграђанима који су нас подржали и упућују нам бројне честитке путем мејла, Фејсбука и других друштвених мрежа.

    Председник Удружења - Дорћолијада и Главни и одговорни уредник Websajta dorcolijada.com

                                                                                          Душан Mаксимовић, проф.

                              Pobednicki selfi fotos ekipe OŠ ``Mihailo Petrovic Alas``

    Председник Удружења - Дорћолијада и

    Главни и одговорни уредник Websajta dorcolijada.com

                                                                                          Душан Mаксимовић, проф.

        

         

  • 12 . mart 2019

    SKUPSTINA GRADSKE ORGANIZACIJE PENZIONERA BEOGRADA ODRZANA 12.03.2019.

    Razmatrani IZVESTAJ O RADU I FINANSIJSKOM POSLOVANJU GOP ZA 2018 GODINU, IZVESTAJ NADZORNOG ODBORA, FINANSIJSKI PLAN PRIHODA I RASHODA ZA 2019 GODINU I PROGRAMSKA ORIJENTACIJA GOP BEOGRADA ZA PERIOD 2018 - 2022 GODINE

    Predsednik GOP-a Vasilije Belobrkovic detalno je obrazlozio materijale pripremljene za Sednicu naglasavajuci okolnosti pod kojima su se odvijale aktivnposti GOP u 2018 i ranijih godina, socijalno materijalni polozaj penzionera, inicijativu koja je upucena Kabinetu Predsednika Republike Srbije sa odgovarajucim predlozima, broj, strukturu i stanje zivotnog standarda penzionera, pitanja statusnih pitanja penzionera, zdravstvene zastite, aktivnosti opstinskih i granskih udruzenja penzionera, ostvarivanje projekata GOP-a, ucesce u izradi i primeni Pravilnika o drustvenom standardu republickog fonda PIO, aktivnosti Pokreta treceg doba Srbije, projekat Olimpijade sporta, zdravlja i kulture treceg doba, projekat TV emisije ‚‚Trece doba‚, i sprovođenje informisanja o radu kao isaradnja sa PUPS-om.

    Zatim je obrazlozio 11. TAČAKA PROGRAMSKE ORIJENTACIJE GOP BEOGRADA ZA NAREDNI CETVOROGODISNJI PERIOD.

    POSLE ISCRPNE I KONSTRUKTIVNE DISKUSIJE VECEG BROJA CLANOVA SKUPSTINE OPSTINSKIH I GRANSKIH UDRUZENJA PENZIONERA GRADA BEOGRADA, UZ NAGLASENU POZITIVNU OCENU DOSADASNJEG RADA GOP-a, PREZENTOVANI MATERIJALI SU JEDNOGLASNO USVOJENI

    =============================================

  • 23.04.2019

    КОНСТИТУИСАНА СКУПШТИНА САВЕЗА ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ ЗА МАНДАТНИ ПЕРИОД 2019 - 2023. годинe

    ИЗАБРАН НОВИ ПРЕДСЕДНИК И НОВО РУКОВОДСТВО

    На изборној конференцији Скупштине Савеза пензионера Србије, одржаној 23.04.2019. годинеу Београду у малој сали Народне скупштине Републике Србије,

    1.Конституисана је Скупштина Савеза пензионера Србије за мандатни период 2019-2023. година;

    2.Усвојена извештајна документа:

    – Извештај о раду Савеза пензионера Србије у 2018. години са краћим освртом на предходни четверогодишњи период;

    – Извештај о финансијском пословању Савеза пензионера Србије у 2018. години;

    – Извештај Надзорног одбора Савеза пензионера Србије о пословању за 2018. годину;

    3. Усвојена програмска и планска документа за 2019. годину:

    – Програм рада Савеза пензионера Србије за 2019. годину; – Финансијски план Савеза пензионера Србије за 2019.г.

    4. Изабрани органи Савеза пензионера Србије:

    – Изабран Извршни одбор Савеза пензионера Србије;

    – Изабран председник Надзорног одбора Милан Ненадић и заменик председника Мирко Стојановић као и чланови и заменици чланова Надзорног одбора Савеза пензионера Србије;

    5. Изабрано руководство Савеза пензионера Србије за:

    • председника проф.др Андреја Савић;
    • заменика председника Момчило Вуксановић - Мома Брада;
    • потпредседници Драгутин Лекић и Синиша Стаменковић;

    6.За овлашћено лице за заступање Савеза пензионера Србије изабран је проф.др Андреја Савић.

    ДОСАДАШЊИ ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ - ЂУРО ПЕРИЋ - КОЈИ ЈЕ ВРЛО УСПЕШНО РУКОВОДИО САВЕЗОМ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ У ПРОТЕКЛОМ ПЕРИОДУ, ДАО ЈЕ УВОДНА ОБРАЗЛОЖЕЊА, ОТВОРИО СКУПШТИНСКО ЗАСЕДАЊЕ И ПРЕДЛОЖИО ИЗБОР РАДНОГ ПРЕДСЕДНИШТВА

    НОВОИЗАБРАНИ ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ

    Проф. др Андреја Савић ТОПЛИМ РЕЧИМА СЕ ЗАХВАЛИО НА УКАЗАНОМ ПОВЕРЕЊУ УКАЗУЈУЋИ ПРИ ТОМЕ НА ИЗУЗЕТАН ЗНАЧАЈ КОЈИ САВЕЗ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ ИМА У НАШЕМ ДРУШТВУ И НА ЗАДАТКЕ КОЈИ ПРЕДСТОЈЕ У ДАЉЕМ РАДУ

© 2019 Flex. All Rights Reserved. Powered by Aplikko