11.09.2019

Vecini penzionera Srbije prihvatljiva inicijativa Fiskalnog Saveta za uskladjivanje penzija po ``SVAJCARSKOM MODELU`` tj. redovnog uskladjivanja sa inflacijom i zaradama.

Savez  penzionera Srbije aktivno se ukljucio u javnu raspravu povodom resavanja pitanja modela uskladjivanja penzija. Predsednik Saveza penzionera Srbije, Prof. dr. Andreja Savic, uputio pismo Skupstini Srbije, Predsedniku drzave, Predsednici  vlade i Ministarstvima rada i finansija sa konkretnim predlozima penzionera svih opstinskih, gradskih, okruznih i pokrajinskih udruzenja penzionera. Penzioneri su jedinstveni da Zakonom o PIO treba utvrditi sistemska resenja u ovoj oblasti. Penzioneri se, istovremeno, jedinstveno  izjasnili za pokretanje inicijative za povracaj umanjenih penzija 2014 – 2018 godine.

Blize informacije o mogucim modelima uskladjivanja penzija pogledajte u clanku koji je objavila ``Politika`` 11.09.2019:

 Toggle editor

 


Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

DRAGI MOJI

O čemu bih ja ovako mudra razmišljala? Ali, jesam i to dugo. Pitala sam se da li kod ovoliko blogova, portala, informacija ima mesta i za moje mišljenje?! Onda bih pročitala neku vest o nekoj starijoj osobi koju bi bez pardona nazvali staricom, starcem, dedekanjom, babom… Kako i sama spadam u starije osobe, počelo je da mi smeta takvo ophođenje prema starijoj populaciji. Na svaku informaciju takve vrste počela sam da se nerviram, regujem, komentarišem… Onda sam, na kraju, odlučila da postavim blog u odbranu nas stariijih i naših ljudskih prava.

Prvo i poslednje pitanje:  KADA SE POSTAJE STARICA, STARAC, KOJA JE TO VREMENSKA ODREDNICA I KO O TOME ODLUČUJE?

Ne mešajte to sa babom, dedom, bakom, nanom, nenom, nonom ili dekom… To je isključivo i sveto pravo unučadi. Ostali mogu da vas tako zovu samo uz vaše dopuštenje. Svaka osoba ima svoje ime i prezime, ima godine starosti, pa ako se nešto objavljuje u javnosti, onda će čitalac ili slušalac znati kojem starosnom dobu pripada lice o kojem ga obaveštavaju, i na osnovu toga sam formirati mišljenje.

Tema ima bezbroj. Ali, odmah da vam kažem nećemo se baviti zdravstvenim savetima, svakodevnim problemima, jer se o tome mnogo pise. Treba nam malo, ma, mnogo optimizma! Pisaćemo o ulepšavanju, modi, rekreaciji, izletima, putovanjima, proslavama… Svakako ćete uticati na sadržaj svojim idejama i savetima.

O autoru

Ivana Šarić Veljković.  Živim u Beogradu. Imam dovoljno godina da bih se mogla svrstati u ’’mudre’’ osobe.  Bavila sam se novinarstvom, bila dopisnik nekoliko jugoslovenskih listova i časopisa, i imala svoj časopis. Zbog porodičnih razloga menjala sredine i poslove. Tako sam stekla mnogo iskustva u poslovnom i privatnom životu. Sada želim da pišem o takozvanom trećem dobu, i da to bude prilog borbi za lepše i optimistično starenje.

                                                                                                                                                 Vaša  Mudra Sova

UREDNISTVO DORCOLIJADE PREPORUCUJE DA POGLEDATE JEDAN OD NAPISA MUDRE SOVE:

Pikaso u reči

Dialogue, 1978.

– Dok sam bio dečak , majka mi jednom reče: „Postaneš li vojnik, bićeš general. Postaneš li sveštenik završićeš kao papa.“. Umesto  toga postao sam slikar i završio kao Pikaso

– Pablova definicija za savršenu nedelju, prema španskim standardima, bila je: misa ujutro, borbe s bikovima posle podne, javnakuća uveče. Mogao je, kažu, bez prvog i poslednjeg, bez koride – nipošto.

– Nije baš veselo ustati u šest sati ujutro – rekao je Pikaso. – Razumem zašto smrtne kazne izvršavaju u cik zore. Samo da vidim zoru, pa mi se glava otkotrlja sama od sebe.

Pikaso o Šagalu: Jedini koji shvata boju;   Šagal o Pikasu:  Kakav genije!  Šteta što ne slika.

  – Čovek – kaže Pikaso – u životu baca loptu. Nada se da će udariti o zid i vratiti se kako bi je mogao opet uhvatiti. Nada se da će njegovi prijatelji biti taj zid. No, oni to gotovo nikad nisu. Prijatelju nalikuju na vlažne ponjave, pa kad lopta udari o njih, samo padne na zemlju.

– Kad ne volim ženu svog prijatelja – jadao se Pikaso – to mi oduzima sve zadovoljstvo susreta s njim.

– Gde se god može ukrasti, ukradem – često je ponavljao Pikaso. Stoga su se slikari i vajari osećali nelagodno kad bi se Pikaso našao u njihovom ateljeu. Plašili su se da će uzeti nešto njihovo, napraviti to mnogo bolje, a svi  pomisliti da su oni kopirali njega.

– Leonardo da Vinči tvrdio je da je slikarstvo nešto što se zbiva u glavi. Time je došao samo do polovine puta. Pol Sezan došao je bliže nego iko kad je rekao da je slikarstvo nešto što se radi jajima. Sklon sam mišljenju da su i Leonardo i Sezan imali pravo.

– Dok radim, telo ostavljem pred vratima, onako kako muslimani skidaju cipele pre ulaska u džamiju. Zato slikari i žive tako dugo – rekao je Pablo Pikaso i doživeo 92 godine.

====================================================================

KLIKNITE MEDJU PRIJATELJIMA DORCOLIJADE NA MUDRU SOVU I POGLEDAJTE RAZNE ZANIMLJIVOSTI...


Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Potkategorije

Izložbe

Edukacija

© 2019 Flex. All Rights Reserved. Powered by Aplikko