DORCOLIJADIN KUVARSKI VODIC - RAZNE RECEPTURE NA ZAHTEV NASIH ČLANOVA I POSETILACA

Topla predjela...

Varijanta sa viršlama Isećí viršle na tri dela. Nabosti na čačkalicu viršlu, slaninu, kačkavalj, pa na smenu. Malo podmazati pleh i sve peći na tihoj vatri.

Varijanta sa mlevenim mesom Propržiti mleveno meso sa lukom, pobiberiti, izdubiti zemičku i polovinu napuniti tim filom. Preko fila staviti komad lako topivog kačkavalja i zapeći. To isto može i izmedju dva vruća tost hleba.

Varijanta  sa siromIsitniti sir viljuškom, dodati dva cela jajeta, kajmaka i narendanog belog luka, malo ulja i kisele vode. Premazati s tim parčiće hleba i zapeći u rerni.

Jela

Musaka od krompira 1 kg. krompira, 300 grama mlevenog mesa (mešano pola svinjsko pola juneće), 2 glavice crnog luka. Uprži se iseckan crni luk na ulju, doda se mleveno meso da se uprži sa lukom i 1 kašičica slatke aleve paprike, posoli se, pobiberi po ukusu i redja se musaka u podmazanom plehu: red krompira, red proprženog mesa sa lukom, a odozgo da bude red krompira koji se prelije sa dva umućena jajeta u malo mleka i vode i kašike ulja i stavi se da se peče u rernu.

Napomena: 1.Ako se iz recepta izostavi meso, luk i začini dobije se francuski krompir. 2. Ako se iz recepta izostavi meso, luk, začini i preliv od jaja i mleka, a krompir preliješ pomešanom vodom, uljem i vegetom dobije se pekarski krompir.

Pire krompir ½ kg. krompira (više ili manje po potrebi) očistiti, iseći na krupniju parčad i skuvati dok ne omekšaju. Zatim prosuti vodu i vruć krompir izgnječiti viljuškom najsitnije što može. U vruć krompir staviti kašićicu margarina, polako dodavati pola šolje hladnog mleka i mutiti mikserom dok pire ne postane penast. Posoliti po ukusu.

Šufnudle U ½ kg. pire krompira dodati jedno jaje i malo brašna pa zamesiti testo. Testo se istrese na sto i po potrebi doda još brašna. Od testa kidati parčiće, praviti valjčiće i redjati ih po stolu. U proključalu vodu spuštati vcaljčiće i kuvati ih dok ne isplivaju na površinu odnosno ne omekšaju (probati viljuškom). Kad se skuvaju ocediti vodu. Zatim propržiti prezle na ulju preliti preko šufnudli pa promešati. Služiti kao slatke tj. zašećereno ili kao slane sa sirom. Napomena: Praktično je napraviti ih od preostalog pire krompira nakon jela.

Paprikaš 1 kg. krompira, ½ kg.(ili kolko imas) seckanog svinjskog mesa ili pilećeg mesa - najbolje krilca, 2 glavice crnog luka. Propržiti na ulju seckani crni luk, zatim posoliti i ubaciti seckano meso da se uz mešanje samo malo proprži pa se sipa voda da ne zagori tako da meso ogrezne u vodi i kuva se uz dolivanje po malo  vode. Kad meso omekša (probati), zaprži se sa 1 kašikom brašna i 1 kašikom aleve paprike uz mešanje. Zatim se dolije hladna voda da se napravi čorba i ubace se očišćeni seckani komadići krompira da se sve kuva. Kad krompir bude kuvan (probati), paprikač je gotov.

Napomena: Paprikaš + kelj Ako u paprikaš dodaš obarenu i na kocke iseckanu polovinu glavice kelja dobićeš ukusan kuvani kelj. Drugu polovinu obarenog i iseckanog kelja zamrznuti za sledeće kuvanje.

Punjene paprike 8 paprika babura, 2 paradajza, 3oo grama mlevenog mesa, šoljica pirinča. Očiste se paprike, napravi se fil za punjenje: propržiti na ulju mleveno meso, dodati jednu kašičicu vegete, malo mlevenog bibera, pola kašičice slatke aleve paprike, pirinač i jedno celo jaje i puniti paprike koje se nakon punjenja poklope kriškom paradajza, poredjaju u šerpu, preliju vodom da ogreznu i kuvaju oko 40 minuta. Na kraju se zaprži: 1 kašičica brašna i 1 kašičica slatke aleve paprike se proprži u ulju pa se dospe malo hladne vode i sipa u šerpu sa punjenom paprikom da se još malo dokuva.

Makaroni sa sirom 2 pakovanja makarona po 400 grama (pužići ili dr.), 1 kisela pavlaka (standardna 180 grama), 600 grama švapskog sira, 1 šolja mleka, 3 jajeta, 4 kašike ulja, 1 kašika soli. Za naznačenu količinu potreban je veći pleh. (Može da se pravi i u manjem plehu uz duplo manju količinu sastojaka iz ovog recepta).Makarone spustiti u vrelu – kipuću vodu i kuvati u dovoljno vode dok se ne skuvaju uz povremeno mešanje varjačom (da ne bi zagorele kad nabubre). Kad su makarone skuvane ocediti vodu kroz cedaljku isprati hladnom vodom da se prohlade. Gore nabrojene sastojke izmešati varjačom u većoj posudi, ubaciti pripremljene makarone, dobro sve promešati pa sipati u pleh i peći u rerni oko 45 minuta.

Redak pasulj ½ kg. pasulja se očisti, opere i stavi da se kuva. Kad provri ocediti i prvu vodu baciti, pa naliti drugom toplom vodom i dalje kuvati (mogu se ubaciti suva svinjska rebra, kobasica ili parče suve slanine, a ne mora).  Pri kuvanju pasulja ne treba ga mešati. Kad provri dodati glavicu sitno iseckanog crnog luka, 2 češnja iseckanog belog luka, 1 papriku i 1 paradajz. Na kraju kuvanja posoliti i dodati malo mlevenog bibera, iseckanog peršunovog lišća i zapržiti tankom zaprškom na ulju (1 kašika brašna i 1 kašičica slatke aleve paprike se proprži u ulju pa se dospe malo vode i sipa u lonac sa pasuljem da se još malo dokuva).

Pasulj prebranac 1 kg. pasulja (najbolji prebranac je sa krupnim pasuljem tetovcem), ½ kg. crnog luka. Pasulj se očisti, opere i stavi da se kuva. Kad provri ocediti i prvu vodu baciti, pa naliti drugom toplom vodom i dalje kuvati (Mogu se ubaciti suva svinjska rebra, kobasica ili parce suve slanine, a ne mora). Pri kuvanju pasulja ne treba ga mešati. Dok se pasulj kuva u drugoj šerpi pripremiti luk na sledeći način: iseckati ga na tanke listiće ili kockice, posoliti i staviti da se prži u dosta ulja da luk ogrezne u ulju. Kad se luk uprži stavi se kašika slatke aleve paprike i malo mlevenog bibera. Kad je pasulj kuvan stavlja se u podmazan pleh red pasulja, red proprženog luka, pa opet zadnji red pasulja. Preliti vodom u kojoj se pasulj kuvao da pasulj ogrezne (tj. da se samo pokrije), ukrasiti kolutićima paradajza i seckanim peršunom i peći ga u rerni oko 45 minuta

Svinjski gulaš 600 gr. svinjskog mesa, 250 gr. crnog luka, 100 gr. suve slanine, 8 zrna bibera, 2 kašike masti, 1 kašika brašna, 1 kašika aleve peprike, 2 lista lorbera, malo sirćeta, 1 kašičica soli. Parče suve, prošarane, slanine iseći na kockice, naseckati luk, pa to zajedno propržiti na zagrejanoj masti. Zatim dodati meso isečeno na kockice i pržiti da porumeni a onda dodati 2 lista lorbera, biber u zrnu, so. Jelo poprašiti sa kašikom brašna, 1 kašikom aleve paprike, promešati, naliti pola litra mlake vode i sve zajedno dinstati oko 1 čas. Dodati malo sirćeta i 1 kašičicu šećera radi slatko-kiselog ukusa.

Napomena:Gulaš se na isti način može praviti i sa svinjskom, junećom ili pilećom džigericom i srcem (pojedinačno ili kombinovano).

Govedji gulaš 600 grama govedjeg mesa, 6 kašika ulja, 2 lovorova lista, 250 gr. soka od paradajza, ½ kaćičice mlevenog ruzmarina, 2 kašike vegete, peršunov list, 300 gr. crnog luka, 2 kašičice aleve paprike, malo bibera.

Oljuštiti i sitno iseckati crni luk. Na zagrejanom ulju najpre propržiti luk pa zatim dodati 2 kašičice crvene aleve  paprike, nekoliko lista lovora i govedje meso iseckano na kockice. Doliti vodu da meso ogrezne, promešati, dodati peršun i ostaviti da se krčka. S  vremena na vreme, dolivati vodu da ne zagori. Pri keaju kuvanja dodati vegetu i paradajz sok, pa posoliti i pobiberiti po ukusu. Gulaš poslužiti sa makaronama ili krompir pireom.

Madjarski gulaš 250 gr. junećeg mesa od buta ili ribić, 50 gr. masti, 1 veća glavica crvenog luka, 2-3 komada lovorovog lista, nekoliko bibera, 1 kašika aleve paprike, 1 kašika vegete, 1 l. vode, 3 kašike brašna, 3-4 čena belog luka, malo kima, 50 gr. slanine, peršunov list, 2 kašičice morske soli, po želji seckana ljuta papričica. Meso iseći na kocke 3-4 cm. jednake veličine.  Napraviti ’’klajster’’: u jednu šolju sipati mlaku vodu i u njoj razmutiti 3 kašike brašna pazećí da masa bude bez grudvica. Takodje napraviti poseban mađarski začin tako što se beli luk, slanina, i peršunov list sitno iseckaju i doda kim. Na zagrejanoj masti propržiti sitno seckani luk, lovorov list i biber u zrnu. Dodati vegetu i kockice mesa mešati varjačom da se malo uprže. Dodati alevu papriku pa naliti vodom, da meso ogrezne u njoj. Kada prokuva, smanjiti temperaturu i kuvati u poklopljenoj posudi sve dok meso ne omekša. Povremeno po potrebi dolivati vodu. Dodati u gulaš “klajster”, dobro promešati i kuvati da se izgubi miris alj.brašna. Zatim dodati posebno spremljen mađarski začin i još malo kuvati. Poslužiti uz kuvani krompir ili kuvani pirinač.

Grčki kupus Sastojci: ½ kg. mešano mleveno meso, 600 gr.svežeg kupusa, 1 veća glavica crnog luka, 1 kašika aleve paprike, 150 gr. slanine, 200 ml. jogurta, 500 ml. juneće supe (kocka), 2 jajeta, so, biber, bio začin, ulje, kačkavalj. Kupus iseckati na tanke rezance. Skuvati supu od kocke. Luk sitno iseckati i staviti da se proprži. Slaninu sitno iseckati. Dodati slaninu i meso u propržen luk i dinstati uz povremeno dodavanje supe. Na upola izdinstano meso dodati kupus. Malo posoliti i mešati uz dolivanje supe. Dodati začine po ukusu. U posudu – džuveč podmazanu sa malo ulja, sipati masu i preliti umućenim jajima i jogurtom. Peći u rerni na 200 stepeni oko 45 minuta, dok ne porumeni. Na kupus narendati kačkavalj.

Teleći perklet 5oo gr. teletine, 500 gr. crnog luka, 2-3 čena belog luka, 3 kašike aleve paprike, 2-3 lista lovora, 1 sveža ljuta paprika (po želji), 1 sveža slatka paprika, 100 gr. masti, vegeta, so, biber u zrnu i mleveni biber, 2,5 dl. kuvanog paradajza.U dublju šerpu se proprži sitno iseckan crni luk i sveža paprika, doda se vegeta i dinsta oko 15 min. Zatim se ubaci meso, biber u zrnu, sitno seckani beli luk, lovorov list (po želji može da se doda 2 dl. belog vina da se meso krčka u njemu). Nalije sa malo vode da meso ogrezne i kuva na laganoj vatri oko 45 min. Tada se doda aleva paprika, so i malo mlevenog bibera i kuva se još oko pola sata dodajući vodu po potrebi. Na kraju se doda pola šolje soka od paradajza i ostavi da se kuva još oko 15 min. Poslužiti sa kuvanim krompirom, knedlama, testom sa sirom ili pirinčem i dr.

Jagnjeća čorba Obično se pravi od jagnjeće glave, vrata ili dela butne kosti. Meso dobro oprati, naliti hladnom vodom, posoliti i staviti da se kuva. Kad voda provri ubaciti par zrna bibera, dva lista lorbera, očišćenu zelen - dve isecene šargarepe, jedan peršun, malo celera, jednu seckanu glavicu crnog luka. Po želji malo mlevenog ruzmarina. Kuvati na tihoj vatri dok meso ne bude mekano. Skuvano meso izvaditi, odvojiti od kostiju, iseći na sitnu parčad i vratiti u čorbu. Dodati, po želji, tri kašike pirinča, zapržiti i ostaviti još malo da vri. Može se pre nego što se čorba posluži umutiti jedno jaje sa dve kašike kisele pavlake i lagano uz mešanje sipati u čorbu koja ne sme biti mnogo vrela da se jaje ne bi zgrušalo. Uz čorbu poslužiti krišku limuna da se zakiseli po želji. Na isti način se može praviti čorba od telećeg mesa.

Janija  ½ kg. mlade jagnjetine (a može i pileće ili svinjsko), 1 kašika masti, 2 glavice crnog luka, malo aleve paprike, 1 kašika pšeničnog brašna, vegeta, so, voda. Pravi se od mladog prvenstveno jagnjećeg mesa (a može i pileće ili svinjsko).  Prvo se u šerpu stavi kašika masti. Propržiti sitno iseckan luk i malo aleve paprike, pa dodati kašiku pšeničnog brašna, dobro promešati, a zatim se stavi meso koje je isečeno na sitne komade. Malo se uprži mešajući varjačom, pa se sipa malo vruće vode, osoli se, dobro izmeša i još neko vreme kuva i janija je gotova. Janija se smatra kao zdrava i dobra hrana. Uz nju je kao prilog dobar kuvani krompir salata od slatkog kupusa.

Jagnjeća sarma Iznutrice jagnjeće: maramica, džigerica bela i crna, srce (mogu u crevca koja uzduž  iseku i dobro operu u slanoj vodi), 3-4 glavica crnog luka, zelen, 3 jajeta, 1 čaša kisele pavlake, 1 šoljica ulja, vegeta, so, biber, kasičica slatke aleve paprike. Jagnjeću maramicu pažljivo odvojiti i držati u hladnoj vodi. Obe džigerice, srce (i crevca ako se koriste) očistiti, oprati u više voda i staviti u hladnu vodu. Vodu posoliti i pobiberiti. Očistiti zelen, pa sve to kuvati na tihoj vatri. Kada svi sastojci potpuno omekšaju, ocediti i sasvim sitno iseckati na kockice. Pirinač očistiti, oprati i skuvati u slanoj kipućoj vodi (20 minuta). Luk iseckati, propržiti na ulju, pa spustiti iseckane iznutrice. Izmešati, ukloniti sa vatre i dodati 2 jaja i obaren pirinač. Dobro i po ukusu začiniti. Maramicu izvući iz hladne vode, prostrti je i malo raširiti. Ovo pažljivo raditi da se ne bi pocepala.  Umutiti jedno jaje i pavlaku, pa preliti sarmice (sarmica u stvari ima izgled pogače), posuti seckanim peršunom i zapeći u rerni oko pola sata. Služiti sa kiselim mlekom i zelenom salatom.

Češke knedle 30 grama kvasca, 1 kašičica šećera, 1 kašika brašna, 2 dcl. mleka, 2 cela jaja, 2 bele kifle isečene na kockice.Kvasac, kašičicu šećera i kašiku brašna razmutiti u 2 dcl. mleka. Kad kvasac naraste masu sipaj u veću posudu u kojoj je ½ kg. oštrog brašna. U dobijenu masu dodaj 2 cela jajeta i 2 bele kifle isečene na kockice. Zamesiti kompaktno testo i ostaviti da naraste ½ sata. Potom napraviri od testa 4 veknice i ostaviti opet ½ sata da odmore. U 4 litra ključale slane vode spustiti veknice i kuvati ih 20 - 25 minuta. Izvaditi, ohladiti, uviti u foliju i ostaviti u frižider do upotrebe. Ovako napravljene knedle mogu stajati 10 dana. Pre upotrebe veknicu iseći na šnite i praviti okrugli oblik pa opet skuvati u slanoj vodi kao svaku knedlu. Slažu se kao prilog uz razna jela, ali je najlepše sa sosom od povrća i pečenim junećim mesom.

Sočivo (Na kiparski nacin) Staviti ½ kilograma sočiva u vodu da se kuva. Kad proključa baciti prvu vodu. Zatim kuvati u vodi još 20-tak minuta. Procediti i baciti vodu. Propržiti 2 glavice sitno seckanog luka. Skuvati pirinač ili testeninu u obliku pirinča - jednaku količinu kao sočivo. Procediti vodu od testenine i sve pomešati. Posoliti i pobiberiti po ukusu.

Praktični savet:                                          Presoljeno jelo razblažiti sa malo soda bikarbone

Kolači

Proja I 2 šolje projnog brašna, 1 šolja običnog brašna, 1 šolja mleka, 1 šolja (ne puna) ulja, 1 kašičica soli, 1 prašak za pecivo, 3 jajeta, (moze se po zelji dodati sir, kajmak, čvarci). Peći u manjem podmazanom plehu u vrućoj rerni.

Proja II 2 jajeta, 1,5 čaša jogurta, 1,5 čaša belog brašna, 1,5 čaša palente, 1 prašak za pecivo, 2/3 čaše ulja, 1,5 čaša kisele vode,150 grama sira. Pomešati  brašno, palentu i prašak za pecivo. Dodati  ostale sastojke. Jaja umutiti i dodati na kraju. Peći  u zamašćenom plehu (bez brašna).

Pogača U 1 kg. brašna staviti tri cela jajeta, 200 grama kajmaka (može i jedna kašika), 1,5 šoljica ulja ili pola paklice putera, 1 svež kvasac razmućen u pola šolje mlakog mleka (u mleko dodati ½ kašičice šećera i malo soli – ne mora da se ceka da kvasac nadodje. Dolivati mleko dok se testo ne zamesi (o,5 litra + tri kašičice soli). Dobro namazati pleh, saviti testo u vidu dve jufke, premazati ga žumancetom, izbockati viljuškom. Ostaviti da raste oko dva sata. Peći u vrućoj rerni oko 40 minuta.

Kajzerice 8oo grama brašna, ½ kvasca u mlako mleko (jedna šolja od bele kafe ) i toliko mlake vode, 1 kašičica soli, 1 kašićica šećera, pola šolje ulja. Sve se to stavu u napravljenu rupu u brašnu i zamesi. Napraviti zemičke i peći. Manji pleh, nenamazan, peći u vrućoj rerni.

Uštipci Oko 1 kg brašna razrediti sa mlakom vodom u kojoj je rastopljen kvasac i 2 kašičice soli. Ostaviti da naraste. Rukom namazati mušemu na stolu sa malo ulja da se testo ne lepi i da ne gori pri prženju. Oklagijom razviti testo, seći na četvrtastu parčad, zaseći parčad po sredini, ostaviti na naraste i peći u vrelom ulju.

Brzi uštipci: 16 kašika brašna, 4 jajeta, 1 prašak za pecivo, 1 kiselo mleko, soli između 3 prsta, 1 kašika šećera. Umutiti jaja, dodati brašno pomešano sa praškom za pecivo, dodati kiselo mleko i ostale sastojke. Vadi se kašikom (kašika se prvo stavi u vrelo ulje da se masa ne bi lepila) i prži. Može da se služi slatko ili slano, po ukusu (Joca slatko, a ostali slano).

Palačinke 600 grama brašna, 2 dl. mleka, 2 dl. vode, 3 jajeta, 2 kašičice soli, 1 kašičica šećera, šoljica ulja. Sipati najpre brašno, pa sve ostalo i mešati mikserom. Kad se dobije masa ni previše gusta ni previše retka (po potrebi dodati mleko odnosno brašno) pržiti na vrućem tiganju koji povremeno malo zauljiti da se ne lepi. Dok su vruće filovati ih euro kremom, pekmezom od kajsija i sl., pomešanim prah šećerom i kakaom, pomešanim prah šećerom i mlevenim orahom itd. po želji. Nakon filovanja ih poklopiti.

Pita s mesom 0,5 kg. mlevenog junećeg mesa, 3 cela jajeta, 600 grama tankih kora, 1 pavlaka, 1 čaša mleka, 2 manja crna luka, vegeta. Malo propržiti meso sa iseckanim lukom, dodati vegetu, malo mlevenog bibera i jaje. Redjati kore i svaku prskati mešavinom vruće vode i zejtina. Na svaku drugu staviti fil. Iseći živu pitu pre pečenja na kocke (prvo po sredini pa onda levo i desno) i naliti mešavinom slatke pavlake, 3 jajeta, čašom mleka i kašikom vegete. Pita mora da bude cela natopljena, (dodati mleko ako je  nedovoljno natopljena).

Pita sa sirom 500 grama tankih kora, 400 grama kravljeg sira, jedan prašak za pecivo, 5 jajeta, ulje, griz, jogurt. Umutiti 5 belanaca mikserom pa dodati pola kesice praška za pecivo, čašu jogurta, pola čaše ulja, čašu griza. Sve polako jedno po jedno dodavati u belance i mešati varjačom. Praviti jufke tako da se ovom smesom premažu dve kore, a na treću stavi namaz od 4 žumanceta i sira plus pola kesice praška za pecivo, pa isto tako sledeće jufke. Urolati jufke i redjati na podmazan pleh. U preostali fil od žumanaca i sira dodati peto žumance pa premazati kore odozgo, s tim što se gore može staviti i susam, kim ili sl.

Pita sa višnjama ½ kg. očišćenih višanja, ½ kg. kora za pitu, 2 šoljice ulja, za svaku jufku 4 kašika šećera i 2 kašike griza. Svaku koru za pitu isprskati sa uljem, a na svaku drugu ili treću koru rasporediti višnje, posuti sa 4 kašike šećera i 2 kašike griza. Uviti u jufku (rolat),  složiti u pleh koji se može obložiti pek papirom. Tako uraditi i sa preostalim korama. Sve jufke premazati odozgo sa uljem i staviti u rernu da se peče. Ne treba čekati da se rerna zagreje već je staviti u hladnu rernu i peći (tako neće izgoreti).                     

Dulekara 1 kg. duleka, 500 grama tanke kore, 2 kašike ulja i šećer. Izrendati dulek na rendo (kao za jabuke). U veliku šolju sipati pola vruće vode i 2 kašike ulja, podmazati djuveč i redjati koru po koru. Svaku koru poprskati velikom kašikom sa vodom i zejtinom, a na svaku drugu redjati rendani dulek i pošećeriti po ukusu (može 1 kašika šećera). Tako redjati dok se ne utroši materijal. Sa zadnjom korom se samo poklopi i poprska i stavi u zagrejanu rernu da se peče dok ne porumeni. Kad se izvadi pleh iz rerne malo rukom poprskati kolač hladnom vodom i pokriti krpom da se malo prohladi. Zatim prvo obrezatii ivice unutar pleha, pa onda seći da bude po četiri kocke u redu, a ivice izvaditi i dati mužu, naročito ako su zagorene. Napomena: Isti kolač može da se pravi tako što se tanke kore za pitu (po 2 kore) uvijaju u rolne i peku.

Pica

I varijanta: ½  kvasca razmutiti u 300 grama mlake vode, 5 kašika ulja, 1 kašičica soli, 1 kašičica šećera, 500 grama brašna. Sve to zamesiti pa testo razvući na zamašćen pleh i razvlačiti ga nauljenim rukama. Staviti kečap i dodatke (šunku, rendani kačkavalj, maslinke, origano) i ostaviti da malo naraste.

II varijanta: Od testa napraviti 4-6 krugova, staviti pavlaku kao podlogu pa na sredini fil – seckanu šunku, pečurke, rendani kačkavalj, preklopiti i prilepiti po ivicama.Ispečene pice brzo premazati pavlakom odozgo i bogato posuti rendanim kačkavaljem.

Picoline 2 pakovanja kiselog testa, 250 grama praške šunke, 250 grama kačkavalja, 1 pavlaka, 2 žumanceta + 1 kašika ulja, susam. Razviti 1 pakovanje kiselog testa za prvu koru. Prašku šunku iseckati pomešati sa pavlakom, namazati koru i narendati kačkavalj. Staviti drugo pakovanje odozgo, iseckati sve na kocke, premazati parčiće žumancem, uljem i susamom.

Poljupčići Penasto umutiti 200 grama margarina. Dodati jedno celo jaje i jedno žumance, 4 kašike šećera, sok od jednog celog limuna i malo naredane limunove kore, 1 kesica praška za pecivo i 3oo grama brašna. Tu masu umesiti na malo prosutog brašna na mušemi i izvaljati oklagijom oko 1 cm. debljine. Sa čašicom za rakiju praviti krugove stavljati u pleh predhodno podmazan margarinom (8 komada horizontalno, 10 redova uspravno). Zagrejati rernu i peći u plehu od rerne, zatim vruće poljupčiće spajati pekmezom i uvaljati u prah šećer.

Kifle sa džemom 1 kg. brašna, 2 žumanceta, nastrugati koru limuna, o,5 litra mleka, dve šoljice ulja, 1 kvasac rastvoren u 100 grama mlakog mleka + kašičica šećera + malo soli, 120 grama šećera dodati u testo.  Napraviti jufke, istanjiti ih oklagijom i seći na trouglove i istanjiti ih oklagijom. Dodati džem ili sir i uvijati u kifle. Odozgo narendati margarin i peći.

Štanglice sa orasima 250 grama mlevenih oraha, 200 grama kristal šećera, jedno jaje + jedno žumance. Zamesiti testo pa dodati malo brašna da se ne lepi previše. Od drugog belanca umutiti šne sa 100 grama šečera u prahu i sokom od limuna. Testo se rastanji na stolu i namaže šneom. Seku se uzane štangle. Dužinom stola rukom nauljiti mušemu, napraviti glistu od testa dužine stola pa je rukom proširiti na otprilike dužinu srednjeg prsta i namazati šne. Umakati nož u čašu hladne vode pa seći štanglice i nožem ih prenositi na veliki pleh okrenut naopačke i namazan margarinom. Tako prosušiti štanglice u rerni na maloj temperaturi da fil ostane beo.

Kolač sa višnjama 5 celih jaja umutiti sa 5 šoljica šećera, dodati uz mešanje 6 šoljica brašna, 2 šoljice ulja, 1 šoljicu mleka, 1 prašak za pecivo. Ugrejati rernu, podmazati i brašnom posuti djuveč - pleh. Kad se testo malo zapeče, poredjati ½ kg. višanja odozgo pa dopeći.

Voćni kolač I 5 jaja + 5 šoljica šećera umutiti i dodati 6 šoljica brašna + 3 šoljice ulja + prašak za pecivo. Iseckati 4 jabuke na sitne kockice + šaka iseckanih oraha ili razno voće. Peći u vrućoj rerni i podmaznom plehu (djuveču).

Voćni kolač II 5 belanaca umutiti sa 5 šoljica šećera, dodati 5 žumanaca, 2 šoljice ulja, 1 šoljicu mleka, 1 prašak za pecivo i 6 šoljica brašna. Sipati u podmazan pleh i malo zapeći pa staviti voće (jabuke ili dr.). Odozgo staviti šam od 3 belanceta, šećera 200 grama i umešati narendano voće. Zapeći u rerni.

Kolač sa kajsijama

100 grama margarina, 50 grama šećera, 1 žumance penasto umutiti pa dodati 2 vanilin šećera (ili kašičicu ruma), 1 prašak za pecivo, ½  čaše milerama, 12 kašika brašna. Na upola pečeno dodati fil: 4 belanca i 100 grama šećera umutiti, dodati 3 žumanca pa jos mutiti, dodati na kraju 5o grama brašna. Umućenu masu sipati preko polupečene kore i prekriti gusto naređanim polutkama oljuštenih kajsija i bresaka i dopeći.

Lenja pita sa jabukama Zamesiti testo od pola kg. brašna + 1 prašak za pecivo, dva cela jajeta, 200 grama šećera, ¼ margarina. Testo se podeli na dva dela. Prvi deo testa staviti u zamašćen pleh, poredjati preko njega rendane jabuke i kašikom ih zašećeriti po ukusu, poklopiti drugim delom testa i peći u plehu dok ne porumeni.

Koh od griza 5 jaja, 5 kašika šećera, 5 kašika griza, 2 kašike mekog brašna, 1 litar mleka. Žumanca umutiti sa šećerom, dodati 5 kašika griza, 2 kašike mekog brašna. Odvojeno umutiti belanca i dodaj masi (lagano umešati). Peći u podmazanom plehu. Prokuvati 1 litar mleka sa 1 kesicom vanilin šećera i 2 kašike šećera. Preliti vruć koh, vrućim mlekom i prekriti krpom dok ne upije sve mleko. Sluziti hladno

Žele višnja 5 jaja + 5 kašika šećera umutiti pa dodati 2 kašike bra[na + 4 kašike griza + prašak za pecivo. Peći u ugrejanoj rerni, podmazan pleh. Na pečen koh sipati 250 grama hladnog mleka i staviti u frižider. Uzeti lonac za kuvanje mleka pa u 1 litar vode dodati 20 kašika šećera (pre toga odvaditi 200 grama vode pa u to umutiti 2 pudinga od vanile). Kad provri spustiti pola kilograma očišćenih višanja i prokuvati ih sasvim kratko i odmah sipati razmućeni puding da proključa i zgusne se. U prohladjeno staviti 100 grama margarina. Masu sipati preko koha i sasvim ohladiti u frižideru. Na hladan kolač dodati 2 umućena šlaga.

Dadini kolači 0,5 kg. brašna, ¼ margarina, 1 prašak za pecivo, 4 žumanceta, malo pekmeza, čokolada za kuvanje, 3 kašike šećera, 1 čaša belog vina. Testo izmesiti i podeliti u 4 jednake jufke (od kojih se razvuče četiri kore). Razvijati oklagijom svaku jufku u koru, tri kore namazati pekmezom od kajsija i filom od mešavine: 100 grama šećera + 100 grama oraha (x3 za tri kore) koje predhodno odmeriti u tri posude i izmešati. Četvrta kora se ne maže pekmezom od kajsija i filom, već se preliva  glazurom od čokolade (100 grama čokolade za kuvanje, 2 kašike mleka, kašićica zejtina i kašičica šećera se istope na ringli i tečne preliju preko kolača).

Krem pita Pravi se u plehu – djuveču. Dve kore lisnatog testa odmrznuti, razvući jednu po jednu na prevrnutom plehu - djuveču i jednu po jednu ispeći takodje na prevrnutom plehu. Umesto lisnatog testa može i petit beur keks predhodno umočen u hladno mleko i u tri sloja redjan za krem pitu. Fil: Od 1 litra mleka odvojiti 800 grama mleka i staviti da vri u lonac za kuvanje mleka sa 7 kašika šećera. Posebno umutiti 6 žumanceta sa 200 grama brašna i još 7 kašika šećera, 2 vanilin šećera i 200 grama mleka. Fil lagano sipati u ključalo mleko i mešati dok se ne zgusne pa ubaciti pola paklice margarina i vruće, promešati da se otopi. Suparom se fil sipa na donju koru pa prekriti sa gornjom korom na koju posuti prah šećer. Kolač držati u frižideru da se ohladi.

Kokos kocke 50 grama margarina umutiti sa 2 jajeta, 250 grama šećera, 250 grama mleka, 1 prašak za pecivo, 250 grama brašna. Podmazati pleh, zagrejati rernu. Pečeno iseckati na kocke pa ih umakati u fil: istopiti ostatak margarina, 8 kašika mleka, 200 grama šećera, 3 štangle čokolade. Umakati kocke u fil, pa uvaljati u kokos (oko 2oo grama).

Kiflice sa kokosom Pravi se u velikom plehu rerne. Jedan margarin, 1 celo jaje plus jedno žumance, 100 grama šećera – sve dobro umutiti mikserom. Dodati 100 grama kokosovog brašna i običnog brašna po potrebi (400 grama), 1 prašak za pecivo. Praviti valjke u vidu olovke dužine prsta, savijati u kiflice i peći. Ispečene uvaljati u prah šećer.

London stangle Pravi se u plehu – djuveču. 300 grama brašna, 1 prašak za pecivo umešati sa ½ paklice margarina, 100 grama šećera i 3 žumanceta uz 3 kašike mleka. Razviti testo, podmazati pleh pa peći u rerni. Kad je pečeno izvaditi na šporet pa vruć kolač premazati pekmezom (može se dodati u pekmez 3-4 kašike mlevenih oraha) i odozgo pažljivo staviti šne od predhodno umućenih belanaca, 200 grama šećera i soka od limuna (ili kašičica sirćeta). Tada isključiti rernu i vratiti kolač u rernu da se zapeče. (Kad prstom pipneš belance treba da bude stegnuto kao korica).

Spiralni štapići Pola kg. brašna, vrsna kašičica soli, 1 prašak za pecivo, čaša (od jogurta) belog vina, čaša (od jogurta) ulja, 5o – 100 grama susama u testo, 2 jajeta (ne mora). Seći štapiće i uvrtati ih.

Štapići sa kimom Umutiti 1 margarin, 2 jajeta, posoliti ravna kašika soli, 1 prašak za pecivo, pola kvasca razmućenog u 100 grama mleka. Dodati brašno da testo ne bude ni meko ni tvrdo. Razviti testo oklagijom debljine prsta, zatim premazati žumancetom i posuti kimom. Seći na štanglice ili na kockice. Kim može da se umeša i u testo. i ovi štapići mogu da se prave sa susamom umesto sa kimom. Peći dok ne porumeni.

Oblande 1 pakovanje oblandi, 6 jajeta, 200 grama šećera u prahu, 200 grama margarina, 150 grama mlevenih oraha, 150 grama mlevenog plazma keksa, dve štangle čokolade.

Žuti fil: Umutiti mikserom 6 živih žumanaca + 200 grama šećera u prahu, 200 grama margarina. (Sigurnije je iz zdravstvenih razloga žumanca i šećer mutiti na pari dok se ispod varjače ne vidi dno, pa u prohladjeno dodati margarin i umešati).

Braon fil: Umutiti 6 belanaca + 12  kašika šećera u prahu, 150 grama mlevenih oraha + 150 grama mlevenog keksa + dve kašike otopljene čokolade. Redjati: oblanda - braon fil, oblanda – žuti fil itd. dok se ne potroši materijal. Poklopiti zadnjom oblandom, pritisnuti  nekom teškom knjigom i staviti u frižider. Kad se kolač stegne gornja oblanda može da se premaže glazurom od čokolade, a ne mora.

Bakin kolač (slatka varijanta) 800 grama brašna, 1 margarin, 200 grama šećera, 2 zumenceta i 1 celo jaje, prašak za pecivo, 200 grama mleka, kora od limuna. Od zamešenog testa praviti kuglice pa ih izmedju dlanova malo pritisnuti kao pogačicu. Redjati ih na poslužavnik i ostaviti da malo narastu (15 minuta). Peći ih izmedju ploča električnog pekača.

Bakin kolač (slana varijanta) ½ kg. brašna, 1 prašak za pecivo, 1 kašičica soli, 1 šoljica ulja, 1 margarin 250 grama, 1 šoljica mleka, 1  belance i 1 cela kesica kima. Sve zamesiti i praviti kuglice pa ih spljeskati, ostaviti da malo narastu na poslužavniku i peći izmedju ploča električnog pekača.

Slani rafaelo 1 belo meso skuvati u slanoj vodi pa samleti sa 200 grama fete sira, 4-5 kiselih krastavčića (proveriti kiselost pa povećati ili smanjiti), dodati malo origana, malo pavlake da bi se oblikovale ćuftice, pa sve uvaljati u rendani kačkavalj (ovo moze i sitno seckano umesto mleveno).

Krofnice sa jogurtom 3 jajeta, 1 čaša jogurta, 6 kašika šećera, 1 prašak za pecivo, 18 kašika brašna, umućeno vaditi kašikom. Ugrejati ulje pa smanjiti vatru i peći da krofnice ne ostanu unutra žive.

Princes krofne 3 šoljice vode i 1,5 šoljica ulja prokuvaju se zajedno. U vrelu tečnost izmaknutu sa ringle umešati tri šoljice brašna. Kad se masa prohladi dodavati jedno po jedno 3 jajeta uz neprekidno mešanje mikserom. Kašičicom praviti gomilice na plehu (4x5 redova). Testo treba malo da se odmori dok se rerna jako ne zagreje. Ispečene krofne se seku na pola i filuju pudingom od vanile (2 pudinga, 1 litar mleka + grumen putera). Posuti prah šećerom krofne na kraju.

Saškini kolači Pravi se u djuveču. 300 grama brašna, 100 grama margarina, 100 grama šećera, 1 jaje, malo kakaoa, 1 prašak za pecivo. Izmešati i dodati malo vode ako je suvo. Napraviti dve jufke i peći na prevrnutom većem plehu, predhono podmazanom. Fil: 0,5 litara mleka kuvati sa 12 kašika šećera dok ne provri. Čokoladni puding i dve kašike brašna razmutiti sa malo mleka (od onih pola litra) i sipati u mleko koje vri. U prohladjeno dodati pola margarina umućenog sa dva žumanceta i penom od dva belanca. Kore isprskati sa rumom i dodati ga u fil.

Bombice ¼ kg. mlevenih oraha, ¼ kg. šećera u prahu, 1-2 belanceta pa zamesiti u kuglice i uvaljati u rendanu čokoladu za kuvanje ili u kokos. Držati u frižideru.

Salama kolači U 125 grama mlevenih oraha dodati 125 grama rendane čokolade za kuvanje, 125 grama šećera u prahu i rastanjiti masu rukom na pravougaoni oblik. Umutiti 125 grama putera sa prah šećerom po ukusu i u puter dodati jedno žumance. Filom premazati testo i uroljati u rolat. Može odozgo da se pospe šećerom u prahu. Držati u frižideru na dugačkoj tacni.

Kolač Balaton

Za keks: 5 komada jaja, 4 kašike šećera, 4 kašike brašna, 2 kašike kakaoa, 1 dl. ulja, 1 prašak za pecivo. Umutiti mikserom posebno belanca u čvrsti sneg, a žumanca sa svim ostalim sastojcima, i na kraju dodati čvrsti sneg od belanaca. Sipati u nauljen i nabrašnjen pleh i peći na 180 stepeni oko 15 minuta. Kada se keks ispeče, ostaviti da se dobro ohladi. Sa keksa skinuti gornju pokoricu koja nastane, da se ne i lepi i povlači za kremom.

Krema I: 500 grama svežeg kravljeg sira, 150 grama margarina, 200 grama mlevenog šećera, 1 vanilin šećer, 2 kremfixa. Umutiti mikserom margarin sa mlevenim šećerom pa dodati malo po malo sira, vanilin šećer, krem fiks i sve još izmiksirati. Kremom premazati hladan keks i staviti u frižider.

Krema II: 2 kom pudinga od vanile, 3 kašike šećera, 7o grama soka od narandže (iz tetrapaka), 1 kesica šlaga. Drugi deo (krema II) se radi kada kolač prenoći jer se prvi krem mora dobro stegnuti!

U soku od narandže skuvati puding od vanile sa šećerom. Kada je puding kuvan posudu sa pudingom staviti u hladnu vodu i mešati dok se puding ne ohladi skoro do kraja. Kada je ohladen kašikom ga premazati preko prve kreme od sira. Zatim ga ohladiti u frižideru i odozgo staviti šlag.

Komisbrot Belanca (koliko želis) odmeriti u šolju, pa dodati isto toliko šolja šećera i umutiti zajedno. Dodati isto toliko šolja brašna, 1 prašak za pecivo i pola šolje ulja sa iscedjenim limunom. Podmazati modlu i posuti brašnom. U masu dodati suvo groždje, iseckan orah pa peći.

Medenjaci 24 kašike kuvanog paradajza, 24 kašike ulja, 24 kašike šećera, 1 prašak za pecivo, 1 vanilin šećer, 1,5 kesice cimeta, kora od limuna (ne mora), brašno po potrebi (meksi keks). Nepodmazan pleh, zagrejana rerna.

Baklava Pravi se u djuveč plehu. Namazati pleh zejtinom. Redjati po dve kore, svaku poprskati mešavinom vruće vode i ulja (1:1) sa kašikom iz čaše. Svaku drugu koru posuti mlevenim orasima (može nesto i seckanih), malo griza, suvog groždja. Nepečeno iseći na uzane kocke, poprskati gornju koru i peći. Preliv: 500 grama vode + 400 grama šećera + 1 nacedjen limun prokuvati pa tim vrelim sirupom preliti prohladjenu baklavu.

Tulumbe½ litra mleka + šoljica ulja da provri. Dodati 300 grama brašna, 1 prašak za pecivo + jedno po jedno ukupno 5 jaja uz mešanje mikserom. Masa treba da odstoji 1 sat, puniti špric i istiskati deo po deo mase u vrelo ulje. Preliv: skuvati sirup od 5oo grama šećera i o,3 litra vode i na kraju dodati sok od 1 limuna.

     Neki praktični saveti:

 1 supena kašika = 10 grama

 1 mala kašika     =  5 grama

Torte

Reform torta: 10 belanca, 300 grama mlevenih oraha, 300 grama šećera, dve kašike brašna. Prvo se umuti belance sa šećerom, pa se dodaju orasi i brasno. Na obrnut pleh od rerne i zamašćeni peki papir izruči se kora i pece u zagrejanoj rerni. Iseći na tri dela po dužini. Prvo nožem iseći testo, pa onda makazama i papir ispod testa i polako ga odvojiti od kore. Kore redjati na razmak dok se malo ne prohlade. Fil: 10 žumanaca umutiti sa 100 grama šećera, u to dodati čokoladu od 200 grama i kuvati na pari u loncu za kuvanje mleka dok se ne vidi dno kad se povuče varjačom. Izmaći, dodati ceo puter i kad se prohladi filovati tortu. Staviti u frižider i posle pola sata fil koji je procureo sa torte nožem ponovo namazati na stranice.

Saher torta:  125 grama putera + 200 grama šećera u prahu mutiti i dodatavati jedno po jedno ukupno tri žumanceta. U umućenu masu dodati 200 grama samlevenih oraha, 50 grama samlevenog petit beur keksa + 150 grama strugane čokolade. Na kraju umešati predhodno umućena 4 belanceta. Masu sipati u okruglu modlu i peći koru u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 15 - 20 minuta. Fil: 1 celo jaje + žumance umutiti na pari sa 3 štangle čokolade, 2 kašike prah šećera i dve kašike mleka. U prohladjenu masu dodati 125 grama putera. Kora se iseče na dve okrugle polutke pa se premaže džemom od kajsija, preko džema fil, pa opet kora. Cela torta se odozgo i sa strane premaže džemom od kajsija i ostavi 2-3 sata da upije džem. Odozgo premazati glazuru od čokolade.

Rozen torta 6 kora za rozen tortu, 1/4 litra mleka, 250 grama kristal šećera, 300 grama šećera u prahu, 300 grama oraha, 250 grama putera. ¼ litra mleka zasladiti sa 250 grama kristal šećera staviti na štednjak da provri, dodati 300 grama mlevenih oraha, miris ruma i sve to prokuvati još jedan minut. U toplu masu staviti još 250 grama putera i sve je spremno za filovanje, red kora, red fila (3 supare na koru), red kora, red fila …. i poslednja kora nefilovana. Tortu staviti na ravnu povrsinu i umotati u foliju i pritisnuti ravnim teškim predmetom (kuvar ili slično). Sledećeg dana napraviti fondan i to tako sto 300 grama prah šećera umutiti sa dve kasike limunovog soka i tri kašike čaja od hibiskusa, da bi fondan dobio ružičastu boju, pa preliti tortu. Fondan možemo napraviti i od čokolade i umotati u foliju. Fondan može da ostane i beo, pola roze, pola beo, zelen ako se doda sok od spanaća iz zamrzivača.

Čokoladna torta 6 pakovanja piškota, 1 litar mleka. Srebrnu foliju staviti na dno pleha, redjati natopljene piškote jedan red pa fil, drugi red pa fil i treći red piškota. Fil: 250 grama putera + 250 grama mlevenog šećera u prahu umutiti varjacom pa mikserom. Dodavati jedno po jedno žumance (ukupno 4 žumanca). Posebno umutiti preostala 4 belanca pa dodavati jednu po jednu kašiku u fil, a zatim 2oo grama čokolade za kuvanje otopiti sa malo mleka pa dodavati u krem uz mešanje. Zatim dodati 200 grama mlevenih oraha + 50 grama seckanih oraha. Ako je pregusto dodati sok mandarine ili malo mleka. Čuvati u frižideru do sutra, prevrnuti i premazati sa 2 šlaga sa fiksatorom. Odozgo narezati krupno čokoladu za kuvanje i jelo.

Kesten torta 1 kg. kestena, 400 grama kristal šećera, 250 grama putera, 300 grama mlevenih oraha i 100 grama čokolade za kuvanje. Skuvati kesten, očistiti i samleti ili izgnječiti viljuškom, dodati šećer, orahe i na kraju 200 grama umućenog putera. Oblikovati po želji i preliti glazurom od čokolade. Glazura: 100 grama čokolade otopiti na 50 stepeni u rerni. U vrelu čokoladu dodati 50 grama putera. Dobro promesati i tako vrelo preliti preko torte.

Voćna torta Potreban materijal: 2 slatke pavlake, 3 kisele pavlake, 5 fiksatora, 6 kutija piškota (jedan red), 4 banane, 5 kivija (može ananas, jagode ili slično), 12 kašika šećera u prahu u slatku pavlaku, 3 obična šlaga + 300 grama mleka + 3-4 kašika šećera u prahu + 2 fiksatora. Umutiti mikserom prohladjenu slatku pavlaku + fiksator + 12 kaška šećera u prahu pa polako dodavati kašiku po kašiku kisele pavlake i nastaviti mućenje varjačom. Umućeno staviti u frižider. Iseckati voće na listiće. Na dno djuveča staviti peki papir pa redjati piškote dobro nakvasene u mleko (dve kutije čine 1 sloj). Preko piškota staviti šlag, voće pa opet malo šlaga, zatim na II red piškota natopljenih u mleko staviti šlag, voće pa opet malo šlaga i zadnji III red je samo sloj piškota. Kolač treba da u djuveču prenoći u frižideru. Ujutro se djuveč poklopi poslužavnikom na kome će torta da stoji i torta se izvrne na taj poslužavnik i odozgo premazuje umućenim običnim šlagom sa fiksatorima (3 šlaga + 300 grama mleka + 3-4 kašike šećera u prahu + 3 fiksatora).

Pesak torta 3 pudinga od vanile skuvati u 750 grama mleka, posebno umutiti 250 grama margarina i 250 grama šećera u prahu i spojiti sa pudingom. Masu podeliti na tri dela pa u prvi deo dodati 150 grama mlevenog plazma keksa, u drugi deo 150 grama mlevenih oraha i u treći deo 150 grama mlevenog kokosa. Redjati po slojevima. Odozgo staviti 1,5 šlaga posutog kokosom.

Torta od oraha Patišpanj od 4 jaja, 4 kašike šećera + 4 kašike brašna (x 2). Srednji patišpanj od 4 jaja, 4 kašike šećera, 2 kašike brašna + 3 kašike mlevenih oraha. Fil: ¼ putera umutiti pa pomešati sa ¼ kg. mlevenih oraha potopljenih u 200 grama mleka provrelog sa 200 grama šećera. Dodati malo ruma i 3 žumanceta. Dodati prah šećer po ukusu, ako treba još.

Vodena torta 5 jaja, 300 grama šećera, 10 kašika vode jednu po jednu dodavati. U umućeno dodati 200 grama brašna, 1 prasak za pecivo i 1oo grama mlevenih oraha (10 kasika). Podmazati šerpu. Tortu preseći dva puta da se dobiju 3 kore. Krem od 1,5 litar mleka, 3 pudinga od čokolade za kuvanje, 10 kašika mlevenih oraha + 200 grama putera.

Kapri torta Kora: Umutiti 9 belanaca sa 300 grama šećera i 1 kašikom sirćeta, koru sušiti u rerni na 120 stepeni 1 do 1,5 sat.

I fil: Izgnječiti ½ kilograma voća: jagode, maline, višnje da puste sok i u to umešati 2 pudinga. Posebno ušpinovati 200 grama šećera sa čašom vode i dodati voće sa pudingom pa prokuvati.

II fil: 9 žumanaca umutiti sa 200 grama šećera, 6 kašika gustina i 1 vanil šećer, sve to skuvati u 1/2 litra mleka. Kad se fil ohladi dodati u njega predhodno umucen puter ili margarin. 200 grama čokolade rastopiti sa kašičicom putera i preliti preko voća, pa dva ulupana šlaga staviti preko čokolade. Torta se filuje tako što se na koru namaže žuti fil, zatim fil od voća, glazura od čokolade pa na kraju šlag i staviti da se hladi.

Keks torta 200 grama žele bombona, 200 grama suvog groždja, 300 grama mlevenog plazma keksa, 1-2 čaše soka, 200 grama seckanih oraha, 3 žumanceta, 250 grama prah šećera, 250 grama putera. Prvo pomešati puter, šećer i žumanca pa dodati ostalo. Formirati pravougaonu tortu odozgo staviti šlag pa odložiti u frižider da se hladi.

Crna torta od jabuka Priprema se u djuveču. 2 cela jajeta + 2 šolje mlevenih oraha, 2 šolje mleka, 2 šolje rendanih jabuka, 2 šolje griza, 2 šolje šećera, 1 prašak za pecivo, 1 šoljica ulja. Sve to umešati, sipati masu u pleh i peći u zagrejanoj rerni. Pleh ne mora da se masti. Fil: 200 grama čokolade za kuvanje, 8 kašika mleka, malo ulja ili putera, 4 kašike šećera. Sve istopiti na ringli. Na vruć kolač sipati vruć fil i staviti u frižider da se ohladi.

Zimnica

Ajvar od pečenih paprika Potrebno je 7 kg. pečenih i samlevenih debljih crvenih paprika, (to je oko 15-18 kg. živih), 4 do 5 pečenih i samlevenih plavih patlidžana, 1 glavica sitno seckanog i samlevenog belog luka. Paprike i patlidžan ispeći, oljuštiti, isprati paprike od semenki, odstraniti semenke koje su tamne  iz plavog patlidžana da ne daju gorčinu (može se u ajvar staviti i 1 kg. ispečenog i samlevenog  paradajza). Ostaviti da se sve ocedi izvesno vreme ili preko noći u djevdjiru na nekoj posudi. Nakon cedjenja samleti pečenu papriku i plavi patlidžan (izmeriti radi odredjivanja dodataka ulja, šećera i sirćeta prema merama iz ove recepture), pa kuvati tj. pržiti uz mešanje na šporetu. Propržiti uz postepeno dodavanje (za količinu mase iz ovog recepta) oko 500 grama ulja, jednu vezu sitno iseckanog peršunovog ili celerovog  lišća (ili bez toga ako ne voliš), tri supene kašike soli, 150 grama šećera, 150 grama sirćeta, 1 glavicu sitno iseckanog, utucanog ili samlevenog belog luka, 1 kesica konzervansa, 1  kesica vinobrana. Pržiti uz mešanje dok na dnu šerpe varjača ne ostavi prazan trag. U tegle koje su predhodno ugrejane u rerni sipa se vruć ajvar, zatvori celofanom i metalnim poklopcem odozgo, prekriti ćebetom u nekoj posudi da duže drže toplotu i kad se ohlade odložiti u špajz.

Ajvar od živih paprika 3 kg. paprike očistiti od semenki i samleti na mašini za meso. Staviti da se dinsta na tihoj vatri. Dodati 2 kašičice šećera i soli po ukusu. Pri kraju dinstanja dodavati postepeno 1 čašu zejtina, dve kašičice esencije (prvo jednu, promešaš pa probaš) i pola kesice konzervansa. Sipati u vruće tegle i odmah zatvoriti.

Ljutenica I 5 komada paradajza, 2 kg. crvenih paprika, 250 grama svežih ljutih papričica, 300 grama belog luka, 1 dl. ulja, 1 dl. sirćeta, 100 grama šećera, 1,5 kašika soli. Oljuštiti živ paradajz i samleti ga. U posebnoj posudi samleti žive crvene paprike (očišćene od semenki) i ljute papričice, sitno iseckati beli luk i samleti (ili ga utucati). Zagrejati ulje, dodati oljušten - samleven paradajz i sirće i propržiti 5 minuta. Zatim dodati mlevene žive paprike i sve ostalo i kuvati na tihoj vatri dok ne postane gusto uz povremeno mešanje. Kad je gotovo sipa se u manje zagrejane teglice i ostavi preko noći u dunst.

Ljutenica II 1/2 kg. paradajza, 1,5 kg. crvenih paprika, 100 grama sveže ljute papričice, ½ kg šargarepe, 3 do 4 češnja belog luka, malo sitno seckanog celerovog lišća, 125 grama ulja, 125 grama sirćeta, 125 grama šećera, 1/4 konzervansa i 1/4 vinobrana, soli po ukusu (dve kašičice). Strugana šargarepa se izdinsta sa malo ulja pa se u nju doda šećer. Paprike sa košticama ili bez po želji, ljute papričice, beli luk, paradajz i celerov list se živi melju u mašini za meso i samelje se i izdinstana zašećerena šargarepa pa se sve pomeša. U sve samleveno se doda ostatak ulja, so, šećer i kuva na tihoj vatri. Pri kraju kuvanja doda se sirće, konzervans i vinobran i jos malo dinsta. Kad je gotovo sipa se u manje zagrejane teglice i ostavi preko noći u dunst.

Turšija (krastavci, paprike i drugo povrće) Na 6 kg. opranih krastavaca, paprika ili drugog povrća (šargarepa, karfiol i sl.) za kiseljenje pripremiti sledeći rastvor:  5 litara hladne vode, pomešati sa 150 grama soli, 130 grama esencije, 1 vinobran, 1 konzervans, može i dve kašike šećera po želji i to sve mešati da se dobro rastvori. U tegle poredjati krastavce ili drugo, dodati malo bibera u zrnu, cvet suve mirodjije (moze lorberov list, ruzmarin, list celera i dr. po želji i ukusu) i naliti svaku teglu tom mešavinom. Ostaviti poklopljeno preko noci pa ako se tečnost upije dodati još malo. Za ovaj recept je najvazniji sastav rastvora, a povrće može razno, kao i mešano u raznim kombinacijama.

Barene paradajz paprike u turšiji 5 kg. očišćenih paradajz paprika stavi se u dublji lonac. Priprema rastvora: Prokuva se tri litra vode sa 600 grama sirćeta, 100 grama soli, 75 grama šećera, 1 konzervans, 1 vinobran, pola kesice bibera u zrnu. U tom prokuvanom rastvoru paprike se blanširaju spuštanjem u vrelu vodu (drže se u vreloj vodi nekoliko minuta dok ne baci prvi ključ). Lonac se skine sa vatre, a blanširane paprike se odmah vade u neku posudu pa se redjaju u čiste tegle i preliju sa tim vrućim prokuvanim rastvorom. Tegle se ne zatvaraju odmah već se tečnost doliva posle izvesnog vremena, pošto paprike upiju odredjenu količinu. Zato ostaviti malo tečnosti u rezervi za dolivanje. Napomena: Ako nedostane rastvora  može se dodatno prokuvati u toj razmeri na primer: na 1 litar vode 200 grama sirćeta, 3,3 supene kašike soli i dve supene kašike šećera, s tim što se ne mora dodavati još konzervansa i vinobrana na manju količinu. Ako je duplo manje paprika stavlja se i duplo manje konzervansa i vinobrana.

Kuvani paradajz Paradajz samleti na mašinu za mlevenje paradajza da se dobije čorba. Dobijena čorba se kuva uz stalno mešanje. Gusto ukuvan paradajz posoliti po ukusu i dodati malo šećera. Može se kuvati sa lorberovim listom i malo celera. U oprane i predhodno ugrejane flaše u rerni, vruć kuvan paradajz se sipa na četiri prsta do vrha flaše. Flaše se odmah zatvore celofanom i zatvaračem, pokriju ćebetom (u dunst) da duže drže toplotu i sutradan odlože u špajz.

Kečap 5 kg. paradajza, 5 kg. crvenih paprika, 2 glavice belog luka, 3 lista lorbera, 1 veza lišća zeleni i celera. Sve kuvati 1,5 sat. Procediti na mašini za mlevenje paradajza, posoliti po ukusu i pustiti da vri još 10 minuta. Vruće sipati u vruće tegle, zatvoriti i uviti u ćebe (u dunst) dok se ne ohladi.

Kiseo kupus prema meri: Na 5 litara vode ide 2oo grama soli (odnosno na kolicinu vode 4% soli). Tako je bolje nego količina soli prema kilogramima kupusa. Najbolje je kupus staviti da se kiseli u prvoj sedmici meseca novembra. Odaberu se zdrave glavice, očisti se spoljno lišše, izdubi se rupa u korenu ili se preseče na krst. Kupus se redja u kacu, a izmedju može po neka polovina ili četvrtina da se stavi za salatu. Preko kupusa se stavi plastika ili bolje dve čamove drvene daščice unakrsno, odozgo se pritisne kamenom i zatvori. Treba  dobro rastvoriti so u mlakoj vodi mešanjem i sa tim preliti kupus da ogrezne, a ne previše jer kupus vremenom splasne. Količinu rastvora praviti prema veličini kace odnosno količini kupusa. To je bolje i ravnomernije nego so sipati u izbušen koren ili preko kupusa pa dolivati vodu. Posle nekoliko dana skinuti penu ako se pojavi i baciti. Kupus je dobro pretakati par dana, a u njega se moze staviti neko zrno kukuruza, celera ili dr. začina po ukusu, a po želji može se staviti jedna ili dve glavice crvenog kupusa da rasol dobije boju.

Napomena:  Od tursije najzdraviji je kiseo kupus zato što se u njega ne stavlja sirće, vec samo so i drugi začini po želji. Savet: Ne stavljati ni u jednu turšiju više sirćeta nego što je potrebno po recepturi.

Sirupi i sokovi

Sirup od višanja, malina ili drugog voća Na 3 kg. iscedjenog voća ide 3 kg. šećera (za breskve i drugo sladje voće ide 2 kg.šećera), zatim 2 litra vode, 30 grama limuntusa (kod slatkog voća više limuntusa), pola kesice konzervansa. Voće se očisti, opere, dobro izgnječi ili se kroz sokovnik iscedi, doda se voda i limuntus, promeša se i ostavi da stoji preko noći. Sutradan procediti kroz grubu pa tanku cediljku (ili gazu), staviti konzervans (pola kesice na tu količinu) i šećer i ostaviti da stoji 2 do 3 sata uz češće mešanje da se šećer istopi. Na kraju sipati hladan sirup  u sasvim čiste flaše bez kuvanja i dobro zatvoriti celofanom pa zatvaračem.

Sirup od zove Na 60 cvetova zove ide 5 litara vode. Na svaki litar vode ide 3 kesice limuntusa. Voda i limuntus se dobro promešaju. Zova se dobro opere i stavi se u vodu sa limuntusom da prenoći. Kad se stavi u vodu malo se promeša. Sutradan se procedi kroz djevdjir i zatim kroz sitnu cediljku. Sipa se šećer - na svaki litar vode 1 kg. šećera i meša više puta da se šećer istopi. Na 5 litara vode sipa se 1 kesica konzervansa od 5 mg. Najbolje da se konzervans najpre u malo vode zagreje i kada se rastopi sipa se u masu pa se mešanjem ravnomerno rasporedi. Tako pripremljen sirup sipati hladan u sasvim čiste flaše bez kuvanja i dobro zatvoriti celofanom pa zatvaračem.

Sok prokuvan 4,5 do 5 kg. voća propasirati da se dobije 4 litra soka (moze i mešano voće). Dodati tri litre vode i prokuvati nekoliko minuta. Dodati 1 kg. šećera, jos 5 litara vode, 1 vinobran pa sve ponovo prokuvati 5 – 10 minuta. Sipati u vrele flaše i ostavitu u dunst da se postepeno hladi. Sok se ne razredjuje. Dobro zatvoriti celofanom pa zatvaračem. Sok se ne razredjuje i spreman je za piće.

Djus 1 limun + 2 pomorandže zamrznuti pa izrendati. Dodati 3,5 litara vode, 20 kašika šećera i 1 limuntus. Ostaviti da stoji preko noći, procediti i sipati u flaše.

Kompoti

Kompot od višanja I Oprane višnje sa košticama poredjaš u tegle do vrha. Sipaš u svaku teglu hladnu vodu da pokrije višnje. Tu vodu pažljivo odliješ u lonac i u nju dodaš 10 kašika šećera za svaku teglu i konzervans (na 5 kg. višanja 1 kesica konzervansa, odnosno manje prema količini višanja). Kad voda sa sa šećerom provri, vruću vodu pažljivo naliješ u teglu na višnje. Ostaviš otklopljene tegle da se smlače pa ponovo vratiš u lonac vodu da još jedanput prokuva. Zatim opet naliješ tegle sa vrućom vodom, staviš celofan i zatvarač na tegle i pokriješ ćebetom dok se ne ohlade i odložiš u špajz.

Kompot od višanja II Sastojci: 2 lit vode, 1 kg šećera, 1 konzervans , 5 kg. višanja. U veću šerpu naliti vodu, dodati šećer i konzervans. Čim sirup provri dodati trećinu višanja. Kuvati samo minut. Višnje vaditi rupičastom kašikom i stavljati u tegle. Kad je tegla napunjena sa višnjama dodati sirup u kojem su se kuvali višnje. Zatim uraditi isto  i sa ostale dve trećine višnje (ako svih 5 kilograma uspete u sirup, sirupu će trebati mnogo vremena da opet zavri,višnje će popucati i neće biti lepe na izgled). Zatvoriti tegle i pokriti sa ćebetom. Kad se ohlade ređati na policu.

Pekmezi i džemovi

Pekmez od kajsija

  1. način: kuvanje mlevenog voća 1 kg. samlevenog voca u 500 grama šećera kuvati. Kad počne da ključa kuva se jos 30 minuta uz mešanje. Isključiti, pokupiti penu sa vrha promešati još malo i sipati u vrele tegle, ostaviti u vruću rernu do sutra.
  2. način: kuvanje polutki voća 1 kg. kajsija, 500 grama šećera. Prepoloviti kajsije, očistiti semenke, posuti šećerom red kajsija red šećera i ostaviti da stoje tokom noći. Potom ih kuvati uz stalno mešanje varjačom. Topao džem sipati u zagrejane tegle i ostaviti u rerni da se ohlade.

Pecenje dzema u rerni Poredjati red voća i red šećera u šerpu ili dublji pleh, na kilogram voća 5oo grama šećera, pa sve staviti u rernu da polako pućka, povremeno promešati. Ovakav džem je gušći i tamniji po boji. U rerni je najbolje praviti džem od šljiva, red šljiva red šećera, može i od kajsija kao i od drugog voća.

Pekmez od šljiva:

I.Način: kuvanje mlevenog voća 1 kg. zrelih šljiva, ½ kg šećera,  ¼ kesice konzervansa. Očišćene šljive samleti u mašini za meso pošečeriti i staviti odmah da se kuvaju. Kuvati 40 minuta, stalno mešajuci, staviti konzervans po zelji i topao pekmez puniti u zagrejane tegle. Na tegle staviti celofan pa poklopac.

II.Način: kuvanje polutki sa limunom i rumom 5 kg šljiva, 2 kg. šećera, 2 limuna, 2 dl. ruma, 5 kesica vanilin šećera, 1 kesica konzervansa,  (Tj. na 1 kg. šljiva ide: 0,2 kg. šećera, 40 gr. ruma, 1/2 limuna, 1 kesica vanilin šećera, 1/5 kesice konzervansa). Očistiti šljive od koštica, prepoloviti i onda u posudu za kuvanje stavljati red voća, red šećera i vanilin šećera i tako dok se ne potroše svi sastojci. Ostaviti da odstoji tokom noći na hladnom i kuvati na srednjoj temperaturi dok postane gusto. Onda dodati limun isečen na listiće (očišćen od semenki i bele opne) i pred kraj kuvanja dodati rum. Sipati vruće u zagrejane tegle i ostaviti u toploj pećnici preko noći da se uhvati korica po površini. Celofan stavljati na tegle pa poklopiti metalnim poklopcem.

III. Način - pečenje džema u rerni: 4. kg. očišćenih šljiva, 2 kg. šećera, pola kesice konzervansa, 4 kašike ruma (može i bez ruma). Šljive prepoloviti, očistiti od koštica, posuti šećerom i peći na 180 stepeni oko jedan i po sat (po želji redje ili gušće). Potom staviti rum i konzervans i još malo peći da se zgusne. Vruć džem se sipa u zagrejane tegle i ostavi u toploj rerni da se uhvati korica. Potom zatvoriti celofanom i metalnim poklopcem.

Pekmez od jabuka 1 kg. jabuka, 600 grama šećera, sok od jednog limuna ili 1 limuntus i voda da šećer ogrezne. Staviti šećer u posudu i naliti vodom da ogrezne, kuvati na tihoj vatri skidajući penu da postane gust sirup. Jabuke oljuštiti i narendati na krupno rende direktno u posudu sa sirupom u koji valja dodati sok limuna ili limuntus. Pojačati temperaturu i čekati da sirup provri. Kuvati na jakoj vatri uz neprestano mešanje varjačom. Kuvati dok se ne vidi dno šerpe kad se povuče varjačom po dnu. Vruć pekmez sipati u zagrejane tegle i ostaviti u isključenu vruću rernu preko noći da se polako hlade i da se napravi pokorica. Sutradan tegle zatvoriti celofanom pa poklopcem.

Pekmez od dunja i jabuka 1 kg. dunja i jabuka, 500 grama šećera. Dunje i jabuke oljuštiti, očistiti od semenki i iseći na kockice. Skuvati ih pa ih propasirati. Na 1 kg. voćne mase staviti 500 grama šećera i dokuvati pa kad se zgusne sipati u vruce tegle i zatvoriti celofanom pa poklopcem.

Pekmez od smokvi 2 kg smokvi, 4 pomorandže, 500 grama šećera, 2 kašičice cimeta, 2 kešice želatina, ko ima i dva tri cvetica lavande. Izgnječiti mikserom oljuštene smokve. Isto uraditi i sa pomorandžama oljuštenim od bele opne. Pomešati i kuvati sa dve kesice želatina desetak minuta. Dodati cimet i eventualno cvetić lavande, puniti u sterilisane tegle, zatvoriti celofanom i poklopcem i  okrenuti naopacke da se ohlade.

Džem od jagoda 1 kg. očišćenih jagoda, 750 grama šećera, sok od jednog limuna, kašičica margarina. Dobro oprarti jagode i ukloniti peteljke. Posuti polovinom šećera i kuvati na jakoj vatri, a onda dodati i ostatak šećera, uz stalno mešanje varjačom. Džem je kuvan kad se lagano sliva niz hladnu tacnu. Sipati u vruće tegle, ostaviti da se hlade pa ih onda zatvoriti celofanom pa zatvaračem.

Salate

Ruska salata Skuvati 2 pakovanja zamrznute mešavine za rusku salatu (po 450 grama mešano grašak, šargarepa i  krompir). Iseckati teglicu kiselih krastavaca na sitne kockice (oko 25o grama prema ukusu) i staviti na cediljku da se ocedi. Iseckati na sitne kockice 200 grama pilećeg parizera (ili drugog parizera, salame, skuvanog pilćeg mesa i sl.). Pomešati prohladjeno povrće, krastavac i parizer, malo soli, 3 x 100 grama majoneza, kašiku senfa i probati pa ako nije dovoljno kiselo dodati limunovog soka. Sipati u činiju, i posuti rendanim kuvanim jajetom. Ostaviti u frižider da se prohladiti pa služiti kao salatu. Napomena: Ako nema gotovog pakovanja povrća za rusku salatu prokuvati 300 grama šargarepe, 300 grama  krompira i 200 grama graška.

Salata sa stisnjenom sunkom i sampinjonima 5 komada barenih krompira srednje veličine, 300 grama stišnjene šunke, 1 kesica mariniranih šampinjona,  2 kisele pavlake, 100 grama majoneza. Izrendati kuvani krompir, dodati sitno seckane šunke i seckane šampinjone, pavlaku, majonez. Sve promešati i na kraju dodati kašičicu vegete.

Čupava salata Ređati redosledom: 2-3 iseckane pečene paprike posoliti i malo zakiseliti, 100 grama majoneza, 2 obarena jaja isečena na kolutova, 1 kiselo mleko pomešano sa 200 gr. šunke, kačkavalj – narendan deblji sloj.

Salata zelena sa spanaćem 1 zelenu salatu i 200 grama spanaca dobro oprati pa iseckati na rezance, iseckati sitno manju glavicu crnog luka, dodati 2 kašike sirćeta, 2 kašike ulja, 1 papriku iz turšije iseckati na rezance. Staviti malo vegete, malo šećera, posoliti i pobiberiti pa dodati izrendane fete sira.

Salata sa fetom, šunkom i jajima 200 grama fete sira, 200 grama šunke ili salame, baren krompir, 4 barena jaja, 200 grama majoneza. Salatu rendati u slojevima 100 grama fete, 100 grama šunke, sloj rendanog krompira, sloj rendanih barenih jaja, 100 grama majoneza, pa sve to ponoviti sa ostatkom materijala.

Šarena salata 50 grama kukuruza šećerca, 250 grama  skuvanog žita, 100 grama suvog groždja - belog ili crnog (potopiti pa isprati). Kukuruz i žito takodje isprati hladnom vodom. Zaciniti sa malo soli + maslinovo ulje + sok limuna. Napraviti kupu a okolo poredjati kolutove limuna, kivija i pomorandze.

Majonez 2 žumanceta sa sobne temperature (nikako hladni), 1 kašicica soli, 1 kašičica šećera, 2 pune kašišice senfa, ½ litre zejtina. Na kraju sok od 1 limuna i 2-3 kašike hladne vode.

Neki gurmanski specijaliteti

Leskovački čevapčići ’’Ako nemaš merak na jedenje, ne se pipaj oko ćevapi. Ćevapi su za ljudi. Od meljeno meso od plećku, od šiju na bika i od paflaku. Kad se ubavoi izmesi, turi se na led, da prespie. Ujutro se izmelje jos jed'n put. Kad meso odvugne - turi se na žar. Ćumur mora da je iz planinu. Domaćica da je ubava. Domaćin da ne e budala. Kad se toj udesi, ćevap san ripne na čoveka, u tanjir. Takvi ćevapi praviv se samo u Leskovac.’’ Tako se recepti čuvaju od zaborava i prenose. Prema gore navedenom stari leskovački majstori prave leskovačke čevapćiće od junećeg mesa i to od tri dela u srazmeri 5 : 4: 1. Za dobre ćevapćiće potrebna je ta razmera junećeg mesa i to od odredjenbih delova:   500gr. od plećke  • 400gr. od vrata  • 100gr. od potrbušine. Meso iseći na kockice, dodati 20 gr. soli, dobro izmešati i ostaviti da stoji u frižideru najmanje 5- 6 sati. Samleti ga, ponovo izmešati i ostaviti u frižider 10-ak sati. To je meso za one dobre stare i prave ćevape. Pošto se koristi samo juneće meso obično se u praksi dodaje 10 % svinjske masti da poveže to meso inače će se raspadati (u tome je leskovačka tajna). Umesto svinjske masti može se ubaciti oko 20%  mlevenog svinjskog mesa da to veže. Smesu za ćevape začiniti po želji. Obično se istuca ili samelje par češnja belog luka tako da u njemu ne bude žilica, posoli po ukusu, po želji slatka ili ljuta aleva paprika, seckano lišće peršuna i par grama bibera. Dobro se sve izmeša. Formiraju se dugački ćevapčići,  peku se na roštilju i služe 5 komada po obroku. Dakle potrebno je i vremena i strpljenja. Kao prilog najpre ide sitno seckani crni luk, zatim ljute papričice, paradajz, zelena salata, kupus salata, a i senf ko voli.

Leskovačka pljeskavica Pravi se od iste smeše kao i čevapi. Razlika je u tome što se u pripremljenu smešu kao za ćevapčiće pre pečenja doda još sitno seckan crni luk i dobro promeša. Za jednostavno formiranje pljeskavice kuglu od mesa (težine po želji) staviti izmedju dva najlona ili celofana tanko namazana uljem i pritisnuti daskom za seckanje do debljine od 1- 1,5 cm.

Bosanski čevapčići Sastav mesa od koga se prave bosanski ćevapi je drugačiji, a prave se po sledećoj recepturi: 450 gr ovčetine, 150 gr govedine,  40 gr luka, 4 gr bibera, 12gr soli. Prave se kako je gore navedeno za leskovačke ćevape. Bosanski čevapčići se služe u somunu (lepinji) koji se predhodno umoči u sok od mesa (moča).

Svinjska rebra na roštilju Sastojci: 1 kg svinjskih rebara, pola litre pileće supe iz kesice, 1 kašika smedjeg šešera, ½  dl. sirćeta. Priprema: Pre pečenja dobro je prokuvati rebra u supi sa  sirćetom i šećerom oko 20 minuta. Tako pripremljena rebra se ohlade pa se peku na roštilju. Svinjska rebra se mogu peći na roštilju i direktno bez ove pripreme, ali to onda nije na gurmanski način.

Svinjska crevca na roštilju 1/2 kg debelih creva, 2 kašičice sirćeta, 2 lovorova lista, peršunov list, 2 glavice crnog luka,2 češnja belog luka, ulje, biber, so. Pripremanje: Creva dobro očistite, operite i izvrnite na drugu stranu, pa držite 1 sat u slanoj vodi. Properite ih i dobro ocedite. Zatim ih skuvajte u posoljenoj vodi. Kada se ohlade, stavite ih u mešavinu sirćeta, narezanog luka i belog luka, lovora i iseckanog peršuna pa ih ostavite na hladnom par sati. Tada ih narezite na komade velicine 10 cm i pecite na roštilju. Pečene posolite i pobiberite, pa poslužite sa narezanim belim lukom. Takodje se dimljena svinjska crevca mogu najpre prokuvati u slanoj vodi, začiniti i peći na roštilju, da ne budu tvrda.

Karadjordjeva šnicla Svinjska šnicla se tanko izlupa, premaze se kajmakom i nastruganim kačkavaljem. Zavija se najpre leva i desna strana pa se urola kao palačinka da fil ne iscuri. Uvalja se u brašno, jaja i prezle i pohuje se na vrelom ulju.

Specijalitet od belog mesa Pola kilograma pilećeg belog mesa (filea), 50 grama prezli, pola kesice parmezana, peršunovo lišće, 2 čena belog luka, 1 kašićica vegete, i pola kašičice soli. Meso iseći na štapiće. Sve sastojke osim mesa pomešati u masu. Otopiti pola margarina, umočiti svako parče mesa u otopljeni margarin pa uvaljati u masu. Gusto ih redjati jedno do drugog redom u pleh. Ostatak smese posuti odozgo i preliti margarinom i peći u rerni.

Škembići ili juneći želudac ili tripice (iseckano na rezance) je gurmansko jelo koje ili obožavaš ili ne jedeš. Predhodna priprema: Škembiće treba predhodno pripremiti za spravljanje jela na sledeći način: 1-2 kg. svežih škembića očistiti od žilica, opni i razne nečistoće, dobro ih oprati i držati u hladnoj posoljenoj vodi 2–3 sata, menjajući povremeno vodu. Zatim staviti u veći sud, naliti posoljenom vodom da ogreznu (na 1 litar vode 10 grama soli) i da provri. Skinuti penu, doliti vodu, poklopiti i kuvati na tihoj vatri 3-4 sata. Pripremljene škembiće iseći na kockice ili rezance i koristiti ih prema recepturi. Dobro je nešto više skuvati u kotliću (7-8 kg.), spakovati u kese po porcijama, zamrznuti pa koristiti po potrebi.

1.Način pripreme škembića 1 kg. predhodno pripremljenih – kako je navedeno skuvanih škembića, 2–3 glavice crnog luka, 2-3 češnja belog luka, 2-3 lovorova lista, lisce celera, 2 kašike brašna, 1 kašika aleve paprike, 1 litar supe od kocke (govedje), 150 grama sira (kačkavalja), ulje (ili 2 kašike masti). U šerpu staviti ulje ili mast, zagrejati i propržite dve do tri glavice sitno sečenog crnog luka i seckanog češnja belog luka. Spustiti, u šerpu škembiće, dodati dve kašike brašna i alevu papriku, pa promešati. Nakon tri-četiri minuta uspite u sud supu od govedje kocke, dodati lorberov list i lišće celera. Kuvati još oko 40 minuta, biber i so po ukusu. Pri kraju kuvanja može se usuti šoljica belog ili crnog vina i još malo prokuvati. Škembiće uspite u činijicu i pre služenja nastružite odozgo sir.

2.način pripreme (dalmatinski škembići): Jedan kg. predhodno pripremljenih - skuvanih škembića iseći na rezance. Dve glavice sitno iseckanog crnog luka ispržiti, dodati u njega škembiće i ostaviti da se sve zajedno još malo prži. Iseckati sasvim sitno 50 grama suve slanine, 3-4 češnja belog luka i supenu kašiku peršuna, pa to usuti u propržene škembiće. Dodati, potom, 1 kašiku pirea od paradajza, kašičicu brašna umućenog u šolji belog vina, pa sve naliti 1 litrom supe. Posoliti i pobiberiti po ukusu i pustiti da krčka. Služiti sa palentom i parmezanom.

Pihtije 4 - 5 svinjskih nogica; 300 gr. junećeg ribića; 1 svinjska kolenica; nekoliko češanja belog luka; 1 glavica crnog luka (po želji); lorberov list nekoliko  komada; nekoliko zrna bibera. Prave se zimi kad je dosta hladno. Kuva se u vodi na tihoj vatri oko 3 do 4 sata. Na kraju kuvanja se posoli po želji. Kad je kuvano, meso se procedi u neku posudu, a iz mesa se izvade kosti. Na dno pleha se poredja isitnjeno meso i sitno iseckan beli luk, pa se prelije sa tom supom koja je procedjena i ostavi sa na hladno mesto da se ohladi i zgusne. Kad se prohladi odozgo se pospe slatka aleva paprika.

Leskovački voz Roštilj potiče s Kavkaza. U Leskovac je stigao preko Turske, Grčke i Makedonije, a iz Leskovca u ostale krajeve zemlje. Na tom putu se smanjivao procenat ovčijeg i jagnjećeg mesa u smesi na račun junećeg i svinjskog mesa. Glavni specijalitet u Leskovcu je čuveni "Leskovački voz" koji sadrži:

  • "Lokomotiva" je punjena pljeskavica (prema smeši za ćevape i pljeskavice), a puni se sa 150 gr. narendanog gauda kačkavalja, 2 kašičice senfa, 1 češnjem sitno naseckanog belog luka i 1 naribanim kiselim krastavčićem.
  • Ražnjići (ili bela vešalica) žica filovana sočnim komadima svinjskog mesa, komadima pilećeg belog mesa i tankim komadima slanine.
  • Domaće roštiljske kobasice.
  • Zadnji "vagon" rezervisan je za leskovačku mućkalicu koju čine posebno pripremljenih 10 telećih čevapćića sa kobasicom. Teško ko može da tim vozom ide do kraja.

Leskovačka mućkalica Sastoji se od 10 telećih ćevapćića sa kobasicom koji se pripremaju na sledeći način: Propržiti glavicu crnog luka, zatim dodati i dinstati jednu narendanu šargarepu, živu papriku i paradajz i onda dodati meso (već ispečeno na roštilju) pa sve to dinstati na tihoj vatri. Kasnije dodati malo senfa i jednu čašicu koka kole. Kada se sve to ukrčka dodati so, biber, alevu papriku. Obavezno se servira uz domaću lepinju ili pogaču.

Ribe

Riba triput pliva: prvi put u vodi, drugi put u ulju, a treći put –u vinu!
Ko ne zna da pripremi ribu, neka je pusti da i dalje pliva!
Preliv za ribu je maslinovo ulje, češnji belog luka sitno seckani, seckano lišće peršuna, sok od limuna,  malo soli i mlevenog bibera pa dobro promešati .

Kada se kuva rečna riba stavljati je u vruću vodu, a kada se kuva morska riba, stavljati je u hladnu vodu.

Riblja čorba za kotlić od 10 litara (Recept alasa iz Grocke): 2 kg. ribe, po mogućstvu 3 vrste ribe (ako se stavljaju i glave skrge obavezno izvaditi), 500 grama crnog luka, nekoliko komada lorberovog lista, 150 grama ulja, 2 kašike vegete (ili posoliti po ukusu), 10 zrna bibera, 2 šešnja belog luka, 2 kašike slatke mlevene paprike, ½ kašičice ljute aleve parike (ko voli), 2-3 šargarepe, 1 peršun, 2 kašike brašna za zapršku. Komade ribe zaliti sa malo sirćeta pre kuvanja. •Najpre na 0,5 litra vode u kotliću i 150 grama ulja dinstati crni luk sa biberom, seckanim belim lukom, struganom šargarepom i peršunom, slatkom mlevenom paprikom i vegetom

  • Posebno pripremiti zapršku od 2 kašike brašna, slatke paprike (ljute samo po želji) i malo ulja (kao svaka zaprška)
  • Kada je dinstanje gotovo sipati zapršku i dobro sve izmešati, dodati vodu po potrebi i pustiti da provri
  • Ribu seći na komade kao za prženje (iz glave obavezno izvaditi škrge jer je čorba od njih gorka) komade ribe prelivene sirćetom vaditi i posuti sa malo slatke aleve paprike.
  • U ključalu pripremljenu čorbu u kotliću obavezno spuštati komad po komad ribe pojedinačno jedno za drugim. Pri tom nema više mešanja varjačom,nego se tokom kuvanja povremeno okreće oko ose držećeg lanca na kotliću.
  • Kuva se na laganoj vatri (da lagano vri) oko 1 sat, a gotovo je kad komadi ribe isplivaju na površinu
  • Na kraju probati čorbu i po potrebi još posoliti odnosno zaljutiti prema ukusu i želji, a najbolje da svako sebi u tanjir doda začine po želji
  • Pri kraju kuvanja dodati oko ½ litra kuvanog paradajza i pustiti da još malo vri uz okretanje kotlica.

Pijani šaran Šaran od 1 kg, 2 dl belog vina, 1 dl ulja, 1 glavica belog luka, 1 šolja pirinča, vegeta, biber u zrnu, so. Šaran se očisti, posoli, blago prelije sa malo sirćeta i vode i ostavi da stoji 1 sat. Zatim se šaran ispuni začinjenim pirinčem i očišćenim češnjevima belog luka i zašije. Zatim šarana malo preliti sa vinom pa dobro premazati uljem, posuti sa malo mlevenog bibera i staviti u posudu namazanu uljem. Ugrejati pećnicu i peći šarana oko 30 min, na srednje jakoj temperaturi i prelivati ga vinom.

Pastrmka sa belim lukom 4 pastrmke,  150 grama slanine, 1 glavica belog luka, maslinovo ulje, so, seckani peršunov list. Beli luk izgnječiti i pomešati sa maslinovim uljem. Pastrmke očistiti, osušiti, napraviti male rezove sa bočne strane i posoliti. Pastrmke napunite smesom od belog luka i maslonovog ulja, omotati ih tankim šnitom slaninice i peći na roštilju, povremeno ih okrećući. Kada budu gotove posuti ih seckanim peršunom

Riba na roštilju (na gradele) Pre pečenja, ribu očistiti, operati, blago premazati uljem, vegetom i nakapati limunovim sokom. Poredjati komade ili celu ribu po ivicama roštilja, dalje od velike temperature. Za vrijeme pečenja pri okretanju ribu mazati uljem. Počnite da proveravate boju i koliko je pečena tek pošto počne da odpušta sopstvene sokove. Okrenuti rešetku za ribu kad meso dobije karakteristične pruge od rešetke roštilja. Riba koja se sprema na roštilju zahteva stalan nadzor, dovoljno je 10 – 15 minuta za njenu pripremu mnogo manje nego kad se peče meso na roštilju.

Pečena riba 1 kg ribe, 1 dl ulja (pola maslinovog-pola običnog ulja za morsku, odnosno obično ulje za slatkovodnu ribu). Ribe posolimo i na brzinu prepečemo na tiganju, pa stavimo u vruću pečnicu i povremeno je prelivamo.

Pohovani  fileti  morskih riba1 kg fileta morske ribe (po želji odabrati vrstu ribljeg fileta) narezati na podjednake komade. Umakati u masu koja se priprema na sledeći način: 25 dkg brašna, oko 1/4 litra piva, kašika ulja, so, dva belanca, ulje za prženje. Od brašna, piva, soli i ulja napraviti gusto testo i ostaviti pola sata da miruje. Zatim lagano umešati u to testo penu od belanaca. Komadiće ribe umočiti u tu masu pa ih kratko peći u vrućem ulju.

Brodet (Brudet) Ovo jelo je izazov za svakog dobrog kuvara. Najbolji je od više vrsta fileta riba i to mešane bele i plave ribe. Riba se pre spremanja nareže na komade i ostavi osoljena da kratko stoji. Potrebno je 1 kg ribe, 15 dkg crvenog luka, jedan dobro zreo paradajz srednje veličine, 2 dl maslinovog ulja, 1.5 dl vinskog sirćeta (ili običnog), biber, peršun, so. Luk tanko narezati i propržiti na vrućem ulju. Dodati malo mlevenog bibera, dobro iseckan paradajz, narendan peršun i sirće. Kad se sve to prokuva dodamo očišćenu ribu, dolijemo vode da riba bude pokrivena i kuvamo oko 1 sat.

Pohovane lignje 

I način pripreme:  1 kg. lignji - 4 jajeta - so – brašno - ulje. Lignje očistimo, dobro ih operemo i isečemo na kolutove. Isečene lignje ostavimo da se dobro ocede, pa ih uvaljamo u brašno i u umućena jaja i pržimo na vrelom ulju. Kada lignje izvadimo iz ulja, posolimo ih. Služimo ih tople sa barenim krompirom, blitvom ili nekim drugim barenim povrcem.

II.način pripreme: 2 dl mleka, 200 gr. brašna, 2 žumanceta, so, biber, vegeta, 2 čena belog luka sitno seckanog,  malo seckanog peršunovog lista, 1 dl. piva, pena od 2 belanceta. Priprema: Sve sastojke izmešati. Lignje prvo uvaljati u brašno, pa u masu i pohovati u vrelom ulju ne duže od 10 minuta.

Prakticni savet: Vatru koja se gasi  posuti sa malo soli da  bukne

Sladoled

  1. Način: 500 grama jagoda ili drugog voća, ¼ kg. šećera i dva jajeta. Voće prognječiti pa sa šećerom umutiti mikserom. Dodati dve kesice posebno umućenog šlaga sa mlekom (prema uputstvu na kesici), jos malo umutiti sve zajedno, staviti u posudice i zamrznuti.
  2. Način: Umutiti 5 belanaca sa 5 kašika šećera. Dodaje se posebno umućeno 5 žumanceta sa 5 kašika šećera, dve kesice umućenog šlaga bez šećera i grumen putera. Osnovna masa se podeli i dodaju se sastojci voće, čokolada i sl.

Pića

Višnjevača ½ kg višnje, ½ kg šećera, 1 litar ljute rakije. Višnje staviti u flašu od 2 litra, sipati šećer u flašu i 1 litar ljute rakije može lozovača. Držati po mogućstvu na sunčanom mestu oko 30 dana i povremeno promućkati.

Pravljenje rakije – jabukovače (sumadijski recept)

  • Skupljaju se otpale zrele jabuke i beru se zrele. Kad oceniš da su zrele protreseš i skupiš. Za kazan od 100 kila za pečenje rakije potrebno je 80 kg. jabuka, jer se dodaje jos 20 litara vode i 5-6 kg. šećera. (U tih 80 kg. može se dodati i drugo voće, šljiva, kruška pa čak i groždje i tada praviš voćnu rakiju). Ako je masa ’’kljuk’’, dosta gusta doda se voda da masa bude kašasta. Ostaviti na vrhu 25 sm. prazno radi vrenja.
  • Jabuke možes da tucaš sa tučkom da se razbiju radi lakše fermentacije i ubacuješ u kacu. Crvljive jabuke se ne odstranjuju, a odstranuju se samo one sto su trule. U kacu se moze ubacivati i sukcesivno (ne mora sve odjednom). ako je kaca ispod nastrešnice, gde je temperatura 15-20 C, kljuk brzo prevri, već za 2-3 nedelje, a možda i ranije (važi za mesec septembar).
  • U 10 litara tople vode rastvoriš odmah 5-6 kg. šećera (to prema meri iz tačke 1, a ako je manje voća srazmerno je manja i mera), promešaš da se šećer rastopi i sipaš u kacu na voće. Kaca se poklopi ovlaš poklopcem ili najlonom priveže da ne idu musice, a ne zavrće se gvintom da ne eksplodira zbog vrenja – fermentacije.
  • U masu na početku tj. nakon stavljanja u kacu dobro je dodati pekarski kvasac razmućen u vodi oko 100 grama kvasca na 100 kg. voća tj. mase. Može i suvi kvasac (prema uputstvu koje piše na njemu). Dobro je masu prvih dana promešati par puta.
  • To tako stoji radi fermentacije oko četiri sedmice, što zavisi od spoljne temperature koja treba da bude najmanje 15 stepeni za dobru fermentaciju.
  • Nakon tog vremena masa fermentira, mora da dobije kiseli ukus, i tada se vrši pečenje rakije. Jabuka od rakije i voćna se ne prepečuju. Jačina se odredjuje pri pečenju zavisno koju jačinu želiš. Uobičajeno je da se na primer odredjeni broj litara ide na 19 gradi jačine za jabukovaču, a ostale litre ideš na 10 gradi pa kolko ispadne, a koju sačuvaš u plastičnom balonu i sipaš u kljuk sledeće godine. Princip je da su prve litre koje ističu kod pečenja najače, pa sve slabije i slabije što se pokazuje na meraču. 

                               =====================================================================


Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna


Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Zdravlje...

U OVOM ODELJKU SMO POKRENULI ŠIROKU TEMATSKU OBLAST - ZDRAVLJE I POZIVAMO VAS DA VAŠIM ISKUSTVIMA, PREDLOZIMA I  SUGESTIJAMA DOPRINESETE DA NAS ŽIVOT, ŽIVOT NAŠIH NAJMILIJIH I ŽIVOT SVIH ŽITELJA NAŠE PLANETE BUDE ŠTO KVALITETNIJI I BOLJI. TAKODJE POZIVAMO LEKARE, SPECIJALISTE I DRUGE STRUNJAKE U OBLASTI PREVENCIJE I LEČENJA, U OBLASTI SPORTSKE MEDICINE, ZDRAVE ISHRANE, REKREATIVNIH AKTIVNOSTI, PSIHOLOGIJE, EKOLOGIJE ITD. DA SE VOLONTERSKI PRIKLJUCE OVOM PROJEKTU.

PIŠITE NAM NA E-Mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili na adresu BEOGRADSKI POKRET TREĆEG DOBA DORCOLIJADA,

Gundulicev Venac 41,  11000 Beograd.

                   Urednik Odeljka ZDRAVLJE - Ivana Šarić Veljković 

                       =======================================================

Zaštita zdravlja

PREPORUKE SA SAJTA GRADSKOG ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE BEOGRADA

ZA ZASTITU OD VRUĆINA

Neke od preporuka su:

  • Rashladite telo i pijte dovolјno tečnosti;
  • Pijte redovno negaziranu običnu ili mineralnu vodu i niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera. Nije preporučlјivo piti jako rashlađene napitke. Samo za osveženje u ustima može se rastopiti jedna ili dve kockice leda. Dehidraciju od vrućina možete izbeći uzimanjem razređenog soka kao što je limunada, i to odrasli svakih 1-2 sata, a deca svakih 15-20 minuta po jednu do dve kašike ili gutlјaj vode. Nemojte čekati osećaj žeđi da biste povećali unos tečnosti, pogotovo kod starijih osoba koje imaju slabiji osećaj žeđi.
  • Izbegavajte boravak na suncu u periodu od 10-17 sati, naročito deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i bolesnici s hroničnim bolestima (mentalne bolesti, dijabetes i dr.)
  • Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je zamotati se u hladne i mokre peškire ili se rashladiti mokrim sunđerom, kupkom za noge, i sl. Deci treba mokre peškire stavlјati na noge i ruke.
  • Nosite laganu, široku i svetlu odeću napravlјenu od prirodnih materijala. Ako idete izvan kuće stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare, a korisna su zaštita od direktnog sunca i kišobrani i lepeza za rashlađivanje vazduha.
  • Koristite laganu postelјinu, po mogućnosti bez jastuka kako bi izbegli akumulaciju toplote od tela.
  • Jedite češće male i što tečnije obroke. Izbegavajte hranu bogatu belančevinama. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, tzv. „smoothie“ ili skuvajte laganu supu, koja će organizmu vratiti izgublјene minerale, vitamine i elektrolite.

Rashladite svoj dom

  • Nastojte da  rashladite prostor u kome živite. Idealno bi bilo sobnu temperaturu održavati ispod 32°Cdanju, a 24°Cnoću. To je posebno važno za decu, osobe starije od 60 godina ili osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima.
  • Koristite hladniji noćni vazduh da rashladite svoj dom. Ako je moguće, otvorite sve prozore ili podignite roletne tokom noći i ranih jutarnjih sati, kada je spolјašnja temperatura niža.
  • Smanjite količinu toplog vazduha unutar stana ili kuće. Danju zatvorite prozore i spustite roletne, naročito one koji su okrenuti prema suncu. Ugasite sva veštačka svetla i isklјučite što je više moguće električnih uređaja u svom domu.
  • Stavite draperije ili tende na prozore koji dobijaju jutarnje ili poslepodnevno sunce. Rasprostrite mokre peškire da rashladite vazduh u prostoriji. Ne zaboravite da se time povećava vlažnost vazduha.
  • Ako imate klima-uređaj, zatvorite vrata i prozore da ne trošite više energije nego što je potrebno. Podesite temperaturu tako da ne bude niža od 7˚Cod spolјašnje.
  • Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura vazduha iznad 35˚C, neće sprečiti teškoće vezane za velike vrućine. Pomoći će, međutim, bržoj izmeni vazduha kada u večernjim satima cirkulacijom svežeg vazduha rashlađujete svoj dom.
  • Važno je piti dovolјno tečnosti, jer znojenjem gubimo više tečnosti, čime dolazi do dehidracije i povećanog viskoziteta krvi, što može izazvati trombozu, moždani udar (šlog) ili infarkt srca.

Klonite se vrućine

  • Sklonite se u najhladniju prostoriju svog stana ili kuće.
  • Ako stan ili kuću ne možete držati rashlađenim, provedite dva do tri sata dnevno u hladnom prostoru (npr. u rashlađenoj javnoj zgradi).
  • Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana.
  • Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno raditi, činite to u najhladnije doba dana, što je obično rano ujutro u periodu od 4-7 sati i posle podne nakon 17 sati.
  • Potražite senku.
  • Ne ostavlјajte decu niti životinje u parkiranom vozilu.
  • Redovno koristite sredstva sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu treba posvetiti novorođenčadi i maloj deci. Za njih treba koristiti zaštitna sredstva s najvećim faktorom (>30) i obući ih u laganu odeću koja će ih takođe štititi od UV zraka.
  • Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa.
  • Ako vozite, izbegavajte putovanja u najtoplijem delu dana.

                                    ==============================================

 2016 GODINA

ЦЕНА ЗДРАВЉА

Пише Проф. др Горан Белојевић, Редовни професор, хигијенолог, Медицински факултет БУ.

Слушао сам један мотивациони говор на Стенфорд универзитету непосредно после операције канцера. Говорник је био потпуно уверен да је милионска сума коју је платио за ту операцију била довољна да му спасе живот. Није било тако. Операција  није помогла. Умро је пар година после тог говора у крајњој кахексији. Тада је рекао да жали што сво то своје богатство не може да понесе собом на онај свет. И да све то ништа не вреди у тренутку када је живот у поту на столу животног покера. А да ли би у том тренутку дао све за „чудотворни“ лек против канцера? Верујем да. Па, направио би он као здрав нешто друго, можда још боље. А други живот направити се не може!

Стварно, колико кошта здравље? Били смо сведоци бројних хуманитарних акција у Србији у којима су скупљане стотине хиљада, милиони евра да би се у иностранству платила операција или лечење, које најчешће ништа није гарантовало. Такозвани пристанак уз обавештеност (informed consent) који сваки пацијент мора да потпише пре било какве процедуре лечења или операције у иностранству подразумева да неуспех у лечењу, укључујући и смрт пацијента, потпуно ослобађа одговорности болницу. А ниједној осигуравајућој компанији не пада на памет да осигурава такву процедуру. И никада никог нисам чуо у Србији да је поставио питање: „На основу којих критеријума је одређено да та и та операција или та и та медицинска процедура у тој и тој иностраној болници кошта рецимо 1.540.000 долара?“ Нико. Само се поставља питање како ће се те паре скупити. Исто се догађа када Министарство здравља из посебног фонда плаћа за лечење ретких болести у иностранству. Цена је та и тачка. Међутим, та цена нема потпору ни у каквом економском закону. Ту нема тржишта, јер здравље је роба која се купује. Здравље нема цену. Слободна погодба. Једина разлика у односу на куповину друге робе је да овде нема гаранције. Купује се виђено.

Шта чинити? Хуманитарне акције треба усмерити на донирање у фонд Министарства здравља за циљно усавршавање српских лекара у иностранству управо за операције и процедуре за које се сада као готов производ без гаранције плаћају неразумно високе суме. То је много јефтиније. Онда ће српско здравство бити у ситуацији да странцима наплаћује енормне суме за исте те процедуре и интервенције, и то без гаранције. А држављанима Србије та процедура била би плаћена из Фонда здравственог осигурања по вишеструко нижој цени. Усавршавање лекара је изузетно профитабилно улагање. Један од најбољих примера је вештина проф. Мирослава Ђорђевића у операцијама промене полног изгледа. Таква вештина да амерички хирурзи долазе у Дечју клинику у Тиршовој да би од проф. Ђорђевића учили хируршке „цаке“. Други пример је Клиника за кардиоваскуларне болести „Дедиње“. Деценијска пракса слања кардиохирурга ове клинике на усавршавање углавном у САД вишеструко се сада враћа, јер ова клиника остварује значајан девизни прилив од операција на срцу код странаца. 

У закључку, Србија је  презадужена земља и новца за бацање нема. Зато хитно треба значајне суме из Фонда здравственог осигурања преусмерити на циљно усавршавање лекара у иностранству управо за медицинске процедуре које се сада не обављају у Србији и за које сада морају да се плаћају неразумно високе суме без икакве гаранције. Друга могућност, можда још боља, је да се иностраним лекарима плати колико траже да дођу у Србију и оспособе српске лекаре за те процедуре.

           ==============================================================

Не против природе - пише Проф. др Горан Белојевић, Хигијенолог - Редовни професор Медицинског факултета БУ

Medicus curat, natura sanat. Ова основна медицинска парадигма важи од када медицина постоји. Међутим, напредак медицинске науке и технологије доводи у искушење лекаре да најчешће због зараде, прелазе границу која се не сме прећи...

Читамо најновији извештај СЗО да постоје земље у којима се мења демографска слика код новрођенчади потенцирањем рађања мушке деце, тако што се спроводи вештачки прекид трудноће уколико је плод женског пола.  У лекарским круговима се зна да приватне гинеколошке ординације наплаћују дебело поуздано одређивање пола са једином намером да се трудноћа одржи само ако је плод одређеног, најчешће мушког пола. То је противприродан чин, јер је равнотежа пола основни природни закон одржања врсте. Вештачки абортус је такође противприродан чин, у основи примитиван, не улазећи у разлоге за извршење ове медицинске процедуре, који су најчешће субјективни.

Други пример је такозвана операција промене пола. У питању је такође противприродан чин. Пол је одређен комбинацијом полних хромозома која је дата зачећем. Никаквом хируршком, ендокринолошком нити психијатријском интервенцијом се пол не може променити, односно комбинација полних хромозома XY (мушко) не може се променити у XX (женско) и обрнуто. Дакле, никаквом медицинском интервенцијом се не може постићи да особа са XY комбинацијом роди дете, нити да особа са XX комбинацијом оплоди жену. Тако ће највероватније остати и за свагда.

Још један велики проблем је такозвана еутаназија или убиство из милосрђа, да би се прекинула патња или кома. Медицинска наука не треба да прелази границу која је дата основном медицинском парадигмом „Не против природе!“. Природа а не човек одређује када је време за окончање живота. Оригинална Хипократова заклетва има две реченице које се не налазе у модерној верзији: „Никоме нећу, чак и ако ме замоли, преписати смртоносан отров нити ћу му дати савет који може проузроковати његову смрт.Нити ћу дати жени средство за побачај“. Нико није имао право да мења оригиналну Хипократову заклетву без дозволе аутора. То је повреда ауторских права по модерној правној науци, а светогрђе по традицији.

       ==========================================================

BEOGRADSKI POKRET TREĆEG DOBA DORĆOLIJADA, Gundulicev Venac 41, Beograd

svakog zadnjeg cetvrtka u mesecu od 11 do 13 casova

organizuje besplatno MERENJE KRVNOG PRITISAKA

============================================

Daily Mail Izvor:


``Osoba koja ce doziveti 135. rodjendan je vec rodjena``. Nasa nesposobnost da u potpunosti sagledamo ideju da su ljuci sve dugovecniji, otezava nam da istinski uzivamo u svim godinama zivota``, kaze jedan naucnik - istrazivac.

Rudi Vestendorp sa Univerziteta u Kopenhagenu tvrdi da nas način na koji razmišljamo sprečava da dostignemo duboku starost. U knjizi “Growing Older Without Feeling Old: On Vitality and Ageing”, on piše da su već rođeni ljudi koji će doživeti 135. rođendan i da popularna uverenja o penziji i tome šta naša tela mogu, a šta ne mogu da podnesu, predstavljaju zastarela viđenja iz prošlosti.

“Za sto godina smo prerasli postojeći biološki i društveni poredak i vreme je za novi korak”, smatra on. Vestendorp kaže da treba da zaboravimo na tezu da svako srce može da “otkuca” ograničen broj puta i da se naša tela ne mogu oporaviti.

“Ne možemo prosto prepisivati recept za življenje koji su nam dali naši roditelji i bake i deke”, kaže on.

          =====================================================

2015.

NOVA GENERACIJA ZITELJA TRECEG DOBA

Iako smo svesni činjenice da ćemo se jednog dana naći u „trećoj životnoj dobi“, obično o tome ne volimo da razmišljamo. Ali, dok se okrenemo stigle „65+“, a tada se susrećemo, vema često, sa nekom vrstom podozrivosti u pogledu psihofizičkih mogućnosti starijih.

Mediji na zapadu, a i kod nas, preplavljeni su informacijama o sve večem broju penzionera koji opterećuju socijalni sistem, a s druge strane kako osiromašeni žitelji trećega doba moraju raditi u poznim godinama da bi spojili kraj sa krajem. Poruka svega toga glasi: starost je veliki problem.

Ali to baš i nije tako, bar ako je suditi prema samim žiteljima trećeg doba. Izgleda da se seniori sasvim dobro snalaze iako se o  starosti  raspravlja kao o nekoj smetnji. Po podacima iznetim u nekim naučnim krugovima koji se bave demografskim promenama u društvu, građani od 65 do 85 godina starosti žive mobilnije, zdravije i sadržajnije.

Današnji „stari“ smatraju da im je zdravlje uglavnom dobro i žele što duže da budu samostalni. Najviše ih je strah da bi mogli da zavise od tuđe nege.

Na osnovu prikupljenih podataka naučnici su zaključili  da se granica starosti pomerila. Navodi se i podatak da se osobe između 60 i 80 godina osećaju deset godina mlađe, nego što stoji u njihovoj krštenici.

                              ...........................................................................................

ZANIMLJIVO: AKTIVNI U TREĆEM DOBU ŽIVE DUŽE

Davne 1965. godine, grupa psihologa sa Sveučilišta u Bonu provodila je zanimljiva istraživanja o procesu starenja kod ljudi. Iz svih društvenih slojeva odabrali su 222 potpuno zdrava muškarca i žene u starosti od 60 do 70 godina. Svake godine pozvali bi ih na temeljne jednonedeljne psihološke i internističke preglede. Poslednji, sedmi pregled, stotinu još živih odabranika koji je obavljen 1978.g, pokazao je  iznenađujuće dobre rezultate.

Dotadašnje shvatanje u Nemačkoj, pa poprilično prisutno i kod nas, potkrepljeno dobrim delom sredstvima javnog informisanja, prikazuju  ljude u godinama kao nemoćne osobe koje treba smestiti u staračke domove.

Ispitivanja su pokazala i da su osobe, koje su duže poživele, pokazivale više zanimanja za svoju okolinu, i da su se bolje znale prilagoditi novim prilikama, da su bile  i u poodmaklim godinama fizički i psihički aktivne, te da su smatrale kako su potrebne društvu i svojoj okolini. Dotadašnji rezulatati su, dakle, pokazivali kako su zdravstveno stanje i briga okoline, a ne broj godina, odlučujući za dobro psihičko zdravlje i inteligenciju starih osoba, a time i fizičko stanje. Lična slika starijih osoba pokazala je da su inteligentni, optimisti, sposobni da se uhvate u koštac sa svim životnim neprilikama i u starosti. Pri tome se redovno događalo da su takve osobe, rešavajući nastale probleme, i dalje „oštrile“ svoje intelektualne sposobnosti i bile trajno u dobroj kondicji.

Kao što je vreme pokazalo, isto vredi i danas.

                                     ...................................................................................................................

PLATON: Ако су људи умерени и благородни, онда ни старост није велики терет, ко те врлине 

                                нема њему је и младост тешка                                                                               ..........................................................................................

Живи добрим и часним животом. Када остариш моћи ћеш се осврнути и још једном уживати у животу - Далај Лама   

                                                                                             .......................................................................................... 

Da li ste znali?

Šveđanin Arne Larson ušao je u istoriju medicine kao prvi čovek kome je ugrađen još 1958.g posebni elektrostimulator srca, poznat pod nazivom „pacemaker“. On svoju dugovečnost može da zahvali tvornici „Siemens-Elma“- koja je prva u svetu počela da proizvodi spasonosnu spravicu.

                                                                 --------------------------

Stari grački lekar Hipokrat je, za one koji žele da uvek budu zdravi i da dožive duboku starost, predložio preventivni kratko sročen recept: “ RAD, HRANA, PIĆE, SAN I LJUBAV – SVE PO MALO.“

                                                                                                              ---------------------------

Jedinstvena lekovitost penicilina kojeg je otkrio Aleksandar Fleming prvi put je proverena 1941.g. Za svoj rad Fleming je 1944. proglašen, a 1945. je dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

                                                                                                                __________________

Poznati ruski biolog I. Mečnikov svojevremeno je tvrdio: „Smrt pre 150. godine života nasilna je smrt!“ Neki sovjetski naučnici ozbiljno su se prihvatili posla da tu tvrdnju praktično i dokažu, ističući kako je prosećan organizam danas sposoban da, uz odgovarajuču negu i potpuno angažovanje „unutrašnjih rezervi“, a uz kontrolu savremene medicine, živi oko 150 godina. Te su untutrašnje rezerve: bavljenje sportom, pravilna ishrana, psihička stabilnost... Da se taj san ostavari treba još mnogo vremena i napora. Neki naučici veruju da će čovek jednog dana, zahvaljujuci razvoju medicine, biti sposoban da poživi čak 250 godina                          

   _________________                                                    

RADNO ANGAŽOVANJE ZA AUTISTE

Kod nas se već godinama razmišlja i obećava posao za invalide, socijalno ugrožene i sl.- po posebnim uslovima. Kako nada umire poslednja, nadamo se da će nase drustvo načiniti pomak u tom smeru.

A, evo šta rade bagatije zemlje. Ovo je ideja koja može da se primenjuje kod raznih vrsta invaliditeta i drugih socijalno ugroženih grupa.

Evo čime se bavi jedna berlinska savetnička firma koja posreduje između obolelih od autizma i poslodavaca. I to na obostrano zadovoljstvo.

Oni su često dobro obrazovani i stručni. Razmišljaju logički i analitički, mogu dobro da se koncentrišu i to na zahtevne zadatke koji se često ponavljaju. Precizni su, pedantni i postavljaju sebi visoke standarde kada  je u pitanju kvalitet. Radi se o savršenim radnicima, pogotovo u tehničkim zanimanjima i logično bilo da se poslodavci  za njih otimaju. Ali, nije tako. Radi se o osobama sa autizmom, zapravo sa blažim oblikom tog poremećaja - Aspergerovom sindromu. Od tog poremećaja samo u Nemačkoj boluje oko 250.000 osoba i uprkos gore navedenim sposobnostima, biroi za zapošljavanje ovaj deo stanovništva smatraju radno nesposobnim.

Osnivač firme na ideju posredovanja izmedju obolelih i poslodavaca došao je iz ličnih razloga. Njegov sin, naime, boluje od Aspergerovog sindroma. Zbog svoje sposobnosti na području analitičkog razmišljanja, radnici sa autizmom su naročito traženi u segmentu kontrole kvaliteta.

Važnu ulogu u integraciji obolelih od autizma u „normalno“ radno okruženje igraju i tzv. „job-coaches“. Ti stručnjaci se brinu da radno okruženje bude prilagođeno autistima. Isto tako pripremaju radnike u preduzećima na nove kolege.

Od aktivnog uključenja osoba obolelih od autizma u radni život profitiraju i preduzeća, ali i država za koju svaki zaposleni autista donosi i manje troškove. A jedan od skoro zaposlenih nedavno je izjavio:

„Sad ustvari imam zakazano kod psihijatra, ali mislim da mi to uopšte nije potrebno. Otkako sam ovde i otkako radim, zaista mi ide dobro.“

Dakle radno angazovanje obolelih od autizma kako u porodici tako i

svakom drugom drustvenom okruženju.                                                                                        

Objavljujemo prvi prilog jednog od nasih urednika:

 ŽIVOT JE LEP?

U svetu zbog inkontinencije trpi 200 miliona ljudi, od kojih 65 miliona žena sa stresnom urinarnom inkeontinencijom. To je socijalni i higijenski problem koji se  nikako ne smije zanemariti – više od trideset posto žena stariji od 65 godina i deset posto pre  menopauze, žali se na nekontrolisano ispuštanje mokraće. Iako pogađa muškarce, mnogo je češći kod žena.

Koliko je poznato, u našoj zemlji ima registrovano više od 5000 osoba koje koriste stome kao zamenu za mokraćni mehur ili debelo crevo. Ljudi nerado pričaju o tome,ali produžetkom života, broj se neprestalno povećava. Nažalost i kod mlađih osoba, zbog različitih oboljenja,takodjer se povećava broj, tako da je veoma važno da se o tome otvoreno govori.

Postoje  priče koje samo život može da napiše, priče koje su neverovatne ali istinite,dirljive,a ipak na kraju imaju lep završetak.

Ovako počinje priča o našoj sugrađanki MARICI GODA udatoj  Milittelo, u nemačkom časopisu „Wendepunkt“ /časopisu specijalizovanom za osobe sa problemom inkontinencije/, koji je izabrao našu zemljakinju kao posebno redak slučaj žene koja od svoje 47. godine,sada ima 65, nosi stome/kese kao zamenu za bešiku i debelo crevo/.

A ovako počinje moja priča o njoj i njenoj sudbini, jer je poznajem od njene četrnaeste godine.

Da nema ovaj zdravstveni problem, njen život je dovoljno zanimljiv za kakav ne baš veseo roman... Sa nepunih dvadeset godina odlučila je da napusti Beograd i pridruži se bratu na radu u gradu Ulmu u Nemačkoj. Posle kratkog vremena zaljubila se u zgodnog  Sicilijanca i ubrzo se udala za njega. Imala je porodicu,posao, troje male dece, ali tu bajka prestaje.. .

Toni, njen mladi,lepi muž, oboleva od multiple skleroze, bolesti za koju nema leka... On više ne može da privređuje, sa invalidskom penzijom nedovoljnom i za njega samog, vraća se na Siciliju. Brigu o njemu preuzimaju roditelji, ali i penziju.

Marica ostaje sa troje male dece. Svi problemi padaju na njena pleća. Ali, nije pala u očajanje već je prionula na nekoliko poslova i hrabro prihvatila svoju sudbinu. Trebalo je ishraniti i školovati troje dece, a to nigde na svetu nije lako.

Nažalost, njenim nevoljama nije kraj, reklo bi se da tek počinju...

Verovatno još od porođaja,sve češće joj se pojavljuje inkontinencija i ona je morala da se odluči za operaciju.Ali, nestručno urađena operacija donosi još veće probeme. Za vreme operacije presekli su joj tri živca. Maria je sada pod duplom inkontinencijom kako bešike tako i debelog creva.

Imala je tada samo 36 godina i hrabro nastojala da popravi trenutnu stanje, ali, ni posle 24 operacije izvršene tokom sledećih  12 godina, njeno stanje se nije popravilo. Ostalo je isto ili još i gore.

Uz sve to ona ne napušta posao jer se boji da će joj zbog teške materijalne situacije država oduzeti decu. Odlučila je da nikom ništa ne govori, već se svakojako dovijala da na poslu i u životu  prikrije svoje stanje i nastavlja sa radom kupujuči vreme najpovoljnije za invalidsku penziju.

Izdržala je do svoje 47, godine kada iscrpljena od straha da joj se ne dogodi  neprijatnost na poslu ili ulici, umorna od skrivanja isprljanog donjeg veša, više nije mogla da izdrži.

Pačući, konačno se poverila prijateljici koja ju je odmah odvela kod lekara

Čim su lekari videli u kakvom je stanju, odmah su joj predložili stome i „oterali „ u invalidsku penziju. Ali, njoj sada više nije bilo važno jer je dobila trku sa vremenom.

Iako je bila svesna da sa „montiranjem“ stoma njen ljubavni život prestaje, opet je optimizam nije napustio.Želeći da i dalje, uprkos svim nedaćama,ostane lepa i ženstvena, prionula je na kreiranje garderobe za osobe koje kao i ona imaju slične probleme.

Zaštitila je trideset patenata.

Ubrzo je pozvana na sajam IENA /sajam inovatora u Nemačkoj/, gde je tom prilikom dobila veliko priznanje i medalju.

Eto, na kraju, sve se nekako lepo završilo.

Deca su se u medjuvremenu osamostalila i osnovala svoje porodice. Nije više imala o kome da brine.

Naša Marica ima tri divna unuka, lepu penziju i sređen život. Živi u lepom stanu sa svojom kucom Lusi, povremeno čuva unuke i neumorno stvara.

Uobrazila je da će živeti 103 godine jer, kako kaže: „Ja nisam bolesna, samo su mi organi malo „vidljivi“.“ Optimizma ima na pretek, živi normalno,vodi računa o svom zdravlju i smišlja nove kreacije i ideje...  

Život je lep, zar ne?!

                                                                   Ivana Šarić Veljković

 


Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
© 2019 Flex. All Rights Reserved. Powered by Aplikko