ZA WEB SAJT DORĆOLIJADE PIŠE:
Kristina Karanović
Master psiholog REBT psihoterapeut
Godine su samo broj: psihologija novih početaka
Godine jesu samo broj, ali nisu cela priča!
U psihoterapijskoj praksi se često susrećem sa duboko ukorenjenim kulturološkim mitom da starenje predstavlja period opadanja, povlačenja i pasivnog čekanja. Društvo nam nevidljivim, ali čvrstim nitima sugeriše da sa ulaskom u zrelije godine knjige treba zatvoriti, patike odložiti, a nove ambicije proglasiti nerealnim. Način na koji doživljavamo godine ne mora da određuje naše mogućnosti.
Prava životna snaga ne vene sa godinama; ona se samo transformiše i traži nove kanale kroz koje će se izraziti. Vreme je da zauvek razbijemo opasnu iluziju da se u određenim godinama život “samo privodi kraju”. Primeri koji slede u tekstu pokazuju da se veličanstveni preokreti i novi počeci mogu dogoditi u bilo kom životnom dobu.
Mit o godinama: Zašto verujemo da je za sve kasno?
Kultura u kojoj živimo puna je klišea poput „prošlo je tvoje vreme“ ili „šta će ti to sada“. Ove poruke, koliko god delovale bezazleno, vremenom postaju unutrašnji glasovi koji nas koče. Iz ugla psihologije, mi sami sebe često stavljamo u kavez sopstvenih uverenja, koristeći godine kao savršen izgovor za odustajanje. Kada nam društvo servira priču da je starenje sinonim za nemoć, lako skliznemo u apatiju.
Ipak, stvarnost je daleko složenija. Zrelije godine često donose mudrost koja se ne može steći samo iz knjiga — jasnije razumevanje sopstvenih potreba i prioriteta, bogatije životno iskustvo, veću emocionalnu stabilnost i, kod mnogih ljudi, slobodu da se konačno živi u skladu sa sobom, a ne prema očekivanjima drugih. Kada se ti resursi spoje sa unutrašnjom strašću, dešavaju se prava čuda. Granice koje sebi postavljamo nisu uvek posledica godina; često ih oblikuju strah, navike i uverenja o tome šta je za nas još moguće.
Živi dokazi da radoznalost ne stari: Ivan, Šigemi i Ingeborg
Da godine same po sebi ne moraju biti prepreka velikim ciljevima, najbolje pokazuju tri izuzetne životne priče koje ruše stereotipe o starenju.
Ivan Živković – maratonac u osmoj deceniji
Na pragu osme decenije, Novosađanin Ivan Živković započeo je svoju trkačku priču. Prvi maraton istrčao je tokom pandemije, praveći krugove u sopstvenom dvorištu. Za samo pet godina završio je osam velikih svetskih maratona — u Tokiju, Bostonu, Londonu, Berlinu, Čikagu, Njujorku, Kejptaunu i Sidneju. Njegova priča pokazuje da novi početak ne mora da se dogodi u mladosti da bi doveo do izuzetnih rezultata.
Njegova svakodnevica počinje pre svitanja, često već u pet ujutru, u tišini ranog jutra, jer je disciplina postala temelj vitalnosti koja ovog istrajnog Novosađanina vodi ka novim svetskim meridijanima. Uz maraton u Šangaju kao naredni izazov, Ivan već razmišlja i o novim ultramaratonskim i planinarskim poduhvatima. On nas poziva da prebacimo ruksak preko ramena i krenemo u susret novim horizontima, iskustvima i snovima koji još čekaju da budu ostvareni.
Šigemi Hirata – diplomiranje u 96. godini
U devetoj deceniji života, bivši mornar iz Drugog svetskog rata Šigemi Hirata odlučio je da otvori potpuno novo poglavlje, upisavši sa osamdeset i pet godina studije umetnosti na Univerzitetu umetnosti i dizajna u Kjotu kako bi se posvetio izučavanju keramike i savladavanju novih veština. Kroz deceniju upornog i strpljivog rada, ovaj inspirativni Japanac je u devedeset i šestoj godini stekao univerzitetsku diplomu (Bachelor of Arts) i ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najstariji diplomirani student na svetu.
Okružen mlađim kolegama čija ga je energija pokretala, Hirata je dokazao da radoznalost ne stari, ističući da ga proces sticanja znanja hrani i ispunjava životnom snagom. Svojim primerom i planovima da nastavi sa postdiplomskim studijama, pokazao je da su učionice i kreativnost otvoreni za sve one koji smelo prate svoje snove bez obzira na datum rođenja.
Dr Ingeborg Rapoport – odbrana doktorske disertacije sa 102. godine
Sa navršene 102 godine života, pedijatrica Ingeborg Rapoport ostvarila je akademski podvig, položivši usmeni doktorski ispit u maju 2015. godine na Univerzitetu u Hamburgu. Tako je postala najstarija osoba koja je odbranila doktorsku disertaciju. Taj čin je bio i svojevrsna moralna katarza kojom je ispravljena duboka istorijska trauma; naime, još daleke 1938. godine nacistički aparat joj je zabranio da brani doktorat zato što joj je majka bila Jevrejka. Zbog nacističkih rasnih zakona nije joj bilo dopušteno da preda disertaciju i pristupi usmenom ispitu, iako je rad već bio završen. Izbegla je u Sjedinjene Američke Države, gde je kasnije nastavila lekarsku karijeru.
Simboličnim gestom iskupljenja, univerzitet je formirao specijalnu komisiju pred kojom je doktorka pokazala svoje znanje, dokazavši da istinska posvećenost nauci i ljudskosti nikada ne bledi. Primajući zasluženu diplomu, Ingeborg je mudro naglasila da taj čin nije posvetila sebi, već je to bio njen dostojanstveni glas u znak sećanja na žrtve nacizma i trajna borba za pravdu.
Psihologija rasta u zrelijim godinama: Kako probuditi uspavane potencijale?
Iz ugla mentalnog zdravlja, jedan od važnih elemenata kvalitetnog starenja jeste mogućnost kontinuiranog učenja, prilagođavanja i ličnog rasta. Ljudski mozak zadržava sposobnost neuroplastičnih promena i u kasnijem životnom dobu, a učenje, novi izazovi i mentalna aktivnost mogu doprineti očuvanju kognitivne funkcionalnosti.
Postavljanje novih ciljeva može doprineti osećaju smisla, lične efikasnosti i povezanosti sa sopstvenim životom, bez obzira da li se radi o učenju novog jezika, trčanju, slikanju ili savladavanju novih veština.
Usvajanje novih navika ne zahteva radikalne promene preko noći, već doslednost u malim koracima. Baš kao što Ivan ustaje u pet ujutru da iskorači na stazu, ili kao što je Šigemi jedanaest godina učio i usavršavao se u keramici, važan deo promene upravo je u zadovoljstvu koje pruža sam proces, a ne samo konačni rezultat. Kada pronađete smisao u malim dnevnim pobedama, osećaj beskorisnosti može ustupiti mesto vitalnosti i entuzijazmu.
Vaš red je na potezu:
Napišite sledeće poglavlje svoje priče
Nikada nije kasno da počnete iz početka, da probate nešto novo ili da ispravite stare nepravde prema sopstvenim snovima. Život nije sveden na godine koje ste preživeli, već na entuzijazam kojim ispunjavate dane koji su pred vama. Nemojte dozvoliti da vas strah od tuđih mišljenja ili sopstvene sumnje spreče da zakoračite na stazu sopstvenog uspeha.
Uzmite olovku u ruke, obujte patike, otvorite knjigu ili jednostavno napravite taj prvi mali korak ka promeni. Svet je i dalje pun neotkrivenih staza koje čekaju upravo na vas.
*************************************