Oktobar 2021.
PENZIJA JE POČETAK NOVOG ŽIVOTA
Prelazak iz radnog statusa u status penzionera za većinu populacije je velika promena kada dolazi do menjanja socijalnih i materijalnih uslova, radnih i drugih navika i slično. Dešava se da u tom periodu dolazi i do odredjenih kriza koje je neophodno prevazići.
Za odlazak u penziju potrebne su dobre pripreme i planiranje aktivnosti koje će ispuniti ‚‚višak vremena‚‚ promeniti način života i navike bilo da je to bavljenje nekin hobijem za koje ranije nije bilo dovoljno vremena, sportsko rekreativnim i kulturno umetničkim aktivnostima, putovanjima, prenosenjem iskustava na mladje, volonterskim i humanitarnim aktivnostima, nastavljanjem sa daljim radnim angažovanjem u gradu ili selu kao i ukljucivanje u mnogobrojne druge aktivnosti.
Najgora varijanta je dospeti u osećaj usamljenosti, napuštenosti i odbačenosti, što se na žalost često događa. Nakon penzionisanja najčešće se smanjiju prihodi, iako potrebe sa starenjem postaju sve veće, naročito kada je u pitanju narušeno zdravstveno stanje. Penzionisanjem se menja i sam porodični i društveni život.
U razvijenim zemljama postoje posebne edukativne pripreme za odlazak u penziju u zadnjim godinama radnog angazovanja. Osnovni cilj tih priprema je upoznati buduće penzionere sa potrebom da ostanu potpuno aktivni i nakon penzionisanja uz biranje aktivnosti prema sopstvenom interesovanju. Još za vreme radnog angažovanja treba misliti na ono šta ćete raditi kad odete u penziju sa stanovišta ispunjavanja svojih potreba i želјa kao i bavlјenja onim što volite uključujući i potrebe socijane sigurnosti. U svakom slučaju penzija je početak novog života.
Kada je reć o nastavku radnog angažovanja najvažnije je da ono nije u pravcu pravljenja neke ‚‚karijere‚‚ već isključivo u pravcu poboljšanja materijalnog statusa i
još važnije u što dužem održavanju zdravog duha i tela, što su dokazala brojna naučna istraživanja o prednosti aktivnog življenja.
ŠTA JE U STVARI TREĆE DOBA STAROSTI
Trece doba starosti je razvojno doba u životu svakog čoveka. U trećem životnom dobu se događaju funkcionalne promene vezane za starenje koje se mogu posmatrati sa biološkog, socijalnog i psihološkog aspekta. Postoje čitave studije o svakom od ovih aspekata. U elektronskoj bazi podataka ima preko 200.000 naučnih radova u vezi različitih aspekata starenja. Bitno je da je treće doba starosti prirodnan proces kroz koji prolazi svaki čovek.
Treba napomenuti da postoje znatne individualne razlike među lјudima. Zato se vreme početka starenja ne može tačno odrediti, ali se smatra da na to prvenstveno utiču genetski – nasledni i spoljašni fakori uslova življenja. Razlike među lјudima se uočavaju i kroz zadovolјstvo i kvalitet života pojedinca, njegovu aktivnost, socijalnu uklјučenost i dr.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije zravlje je
‚‚stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja‚‚.
| U skladu sa klasifikaciojom Ujedinjenih nacija pod starijim osobama se podrazumevaju osobe starije od 65 godina.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji starije osobe su klasifikuju u tri starosne grupe: 1. Rana starost od 65-74 godina; 2. Srednja starost 75-84 godina; 3. Dublјa starost preko 85 godina.
Najnovija istraživanja Svetske zdravstvene organizacije ukazuju na sve duži prosečni životni vek. Raniji Zakon o prijatelјskim društvima iz 1875 godine, definisao je početak starosti sa 50 godina. Danas SZO starosno doba definiše na sledeći način: od 0 – 17 godina – maloletni; od 18 – 65 godina – mladi; od 66 – 79 godina – srednje godine starosti; preko 80 godina – stariji i preko 100 godina – dugovečno stariji). |
DA BI OSTALI ŠTO DUŽE AKTIVNI RAZMILITE O OVOME:
– Prilagođavajte se postepeno na početak novog živlјenja u penziji.
– Slobodno vreme organizujte prema vašim potrebama i željama.
– Budete aktivni i uvek nešto radite.
– Radite ono što volite što duže.
– Vodite računa o sebi, svom fizičkom i mentalnom zdravlju.
– Zdravlje je najveće bogatstvo, brinite o njemu.
– Čuvajte i sebe i druge u vreme teske svetske pandemije koja nas je zadesila
– Bavite se sportsko rekreativnim aktivnostima.
– Svakodnevno sprovodite fizičko rekreativne vežbe.
– Planirajte redovne šetnje i pešačenje.
– Posvetite vreme sopstvenom hobiju i željenim aktivnostima.
– Širite krug prijatelja, ne smete ostati sami.
– Negujte pozitivan odnos sa neposrednim okruženjem.
– Ne dozvolite da vas bilo kakva briga i tuga savladaju.
– Radujete se svakom lepom trenutku, unesite pozitivne misli u vas dom.
– Muzika i smeh neka postanu sastavni deo vaseg života.
– Uključite se u institucionalne organizacije – udruženja penzionera, treceg doba,
planinara, razne klubove, sekcije i dr. koje organizuju brojne aktivnosti u interesu
svojih članova.
– Uključite se u edukativne centre prema željama i sklonostima.
– Ukljucite se u humanitarno volonterski rad.
– Provodite što vise vremena sa najmlađima, prenosite im vaše iskustvo.
– Posvetite vreme kulturno umetničkim dogadjanjima.
– Otkrijte svoje skrivene talente u likovnom izrazavanju, muzici, pisanju i drugim
oblastima.
– Pročitajte ono sto volite, jer nije bilo vremena do sada.
– Putujte i upoznajte mnogo toga što je lepo.
– Ako ste u mogućnosti nastavite sa radnim angažovanjem koje, po potrebi, može
dopuniti vaše prihode.
MOGUĆNOSTI RADA PENZIONERA RADI STICANJA DOPUNSKIH PRIHODA
Ne postoje zakonska ograničenja kada je reč o radnom angažovanju i trajanju zaposlenja starosnih i prevremenih penzionera. Dakle, moguće je radno angažovanje pomenutih kategorija penzionera bez bilo kakvih negativnih posledica na stečeno pravo na penziju.
Korisnik starosne ili prevremene penzije se može zaposliti u nekoj organizaciji, odnosno otpočeti da obavlja samostalnu, odnosno poljoprivrednu delatnost. Uz penziju je moguće angažovanje na više načina kao po ugovoru o radu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ugovorom o delu, autorskom ugovoru i dr. To se odnosi na starosnu penziju i prevremenu starosnu penziju.
Kod drugih vrsta penzija postoje ograničenja po pitanju radnog angažovanja tj. vrši se obustava isplate primaocima porodične ili invalidske penzije. Invalidski penzioneri u takvom slučaju moraju ići na ponovnu ocenu radne sposobnosti
Ukoliko poslodavac zaposli starosnog ili prevremenog penzionera po bilo kom osnovu ima obavezu da podnese prijavu na osiguranje i redovno uplaćuje doprinose za penzijsko invalidsko i zdravstveno osiguranje, kao i za sve ostale zaposlene.
Na osnovu tih uplata doprinosa, zaposleni korisnik penzije može, po prestanku osiguranja, nakon najmanje godinu dana zaposlenja, da podnese zahtev za ponovno određivanje penzije, ako je to za njega povoljnije.
================================================